НАСИЉЕ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ ТЕРОРИЗAМ И ПРЕГОВАРАЧКИ ПРОЦЕС

 

У свечаној сали месне заједнице „Липов лад“ ,Општина Звездара, Београд, 14.10.2022 године у организацији ИПО Србија одржано је предавање и визуелна презентација са темом „Насиље у савременом свету-Тероризам и преговарачки процес“. Едукација је заснована на стеченим знањима и искуствима са специјалистичке обуке за члана Преговарачког тима МУП-а Републике Србије и литературе аутора др. Жељка Мојсиловића, у научно-наставном  центру Авала од стране мр.сци. Милорада Илића, дипл.правника, потпуковника, МУП-а Републике Србије.  

У савременом друштву тероризам представља велики изазов глобалној безбедности. Још увек је у супротстављању тероризму најприсутније репресивно деловање. Oво значи да се тероризам не може елиминисати у потпуности, већ само ублажити, јер ако нису идентификовани узроци, забрана и кажњавање тероризма до сада су подстицали само промену његових појавних облика. Да би се тероризам могао контролисати битно је превентивно деловање, односно лечење узрока који подстичу савремени тероризам. Оваква превенција може се водити само уз активно укључивање свих друштвених структура. 

Истраживање појаве тероризма као безбедносне претње савременом свету, отежано је непостојањем јединственог схватања и дефиниције тероризма. Узроци тероризма су првенствено у дубоким и непомирљивим глобалним друштвеним променама, променама у светској политици, социјалном положају и економији, као и у субјективним доживљајима одређених група да се, за њих неодрживо друштвено стање, може променити само коришћењем насиља. Тероризам се манифестује вршењем терористичких аката, и условљен је постојањем терористичке организације, као колективитета, и човека, као појединца, који су непосредни актери тероризма. 

Тероризам се може дефинисати као примена насиља или претња насиљем од стране организоване групе или појединаца као члана групе, уперена против државе или међународне заједнице, изведена тако да проузрокује и искористи страх код шире популације људи, чији крајњи резултат треба да буде остваривање постављених терористичких циљева, који су политичке природе. Анализирајући терористичка дејства и радове истраживача који се баве овом проблематиком издвајају се три фазе у деловању терориста: припремна фаза (пре извршења терористичког акта), фаза извршења терористичког акта и фаза стабилизације (активности терориста након извршеног терористичког акта).

У другом делу предавања, разматрани су преговори као стратегија и тактика за решавање криза и конфликата. Преговарање се показало као један од ефикасних начина међусобног комуницирања у ситуацијама кад је већ дошло до конфликта. Решавање конфликтних ситуација вођењем преговора постиже се упућивањем поруке супротстављеној страни, која доводи до измене ставова и понашања, чиме се постиже њихова преорјентација у складу са интересима преговарача. Унапређењем преговарачког умећа и коришћењем преговарачких техника и знања које су развијене у различитим областима може се постићи већа успешност решавања конфликата мирним путем, без употребе силе.

Трећи део предавања односио се на употребу преговора у супротстављању савременом тероризму. Циљ преговарања је да сви учесници, у извесном смислу, буду победници. Када је реч о сукобима са терористима, многи пренаглашавају објективну суштину конфликта, сматрајући да страна у сукобу може или да победи или све изгуби. Мада многе владе тврде да неће преговарати са терористима, у пракси они то често раде. Слепо придржавање става да ”нема преговора са терористима” имало је за последицу избегавање било какве системске анализе о томе, како је најбоље искористити преговарање. Аргументи против преговора са терористима су прости: демократија никада не сме пристати на насиље и терористи никад не смеју бити награђени због тога.  Аргументи за преговоре се обично ослањају на негативне карактеристике других начина решавања проблема. Употреба силе према терористима није довела до смањења терористичког деловања, већ до ширења подршке терористима. Поред редовних активности снага безбедности у појединим фазама терористичког деловања (припремна фаза, фаза извршења и фаза стабилизације), у свакој од фаза, преговарање се може искористити као средство за супротстављање тероризму, како ради смањења броја терористичких напада, ослобађања заробљених талаца, тако и добијања информација о другим члановима терористичких група ради њиховог лакшег проналажења и хапшења.

У првој фази деловања терориста (припремна фаза) преговори су подесни за коришћење у окружењу терориста. Преговарање у овој фази назива се и превентивно преговарање. Превентивно преговарање треба да утиче на симпатизере и јатаке терориста. За разлику од позива на лов на терористе, позив на преговоре неће изазвати више насиља. Са друге стране, покушаји власти да задовоље неке од циљева терориста, мирним путем, временом ће утицати на мању подршку и веру у потребу коришћења насиља. У другој фази (фаза извршења терористичког акта), преговори такође могу допринети успешности решавања терористичких ситуација. Основни закључак је да велики број жртава приликом класичног приступа решавања ситуације настале извршењем терористичког акта, тј. приступа који фаворизује употребу силе, а посебно приликом ослобађања талаца, обавезује све оне који одлучују о избору средстава да поседују свест и знања о могућностима употребе преговарања као неоружаних поступака. Истраживања показује да приликом ослобађања талаца употребом силе страда више људи него када се у решавање конкретне ситуације укључе преговарачи. У трећој фази деловања терориста (фази стабилизације) преговарање такође има своје место и то у смислу преговора са ухапшеним терористима о добијању олакшавајућих околности за њих у замену за откривање терористичке мреже и лакшег хапшења извршилаца напада.  Синтеза свих показатеља утицаја преговарања у супротстављању савременом тероризму, указује на то да преговори могу бити средство којим се може утицати на савремени тероризам. Преговори могу бити кључни чинилац да се изађе из зачараног круга у коме насиље узрокује још више насиља. 

На крају предавања, уприличена је мала церемонија у кругу чланова скупштине удружења, и тада је оснивач ИПО професор Илија Животић уручио Златни орден првог степена господину Милораду ѕа подршку нашем тиму.