Светски дан менталног здрaвља – 10. октобар

 

Слоган Светског дана менталног здравља 2022. године je „Ментално здравље и благостање : нека постане
глобални приоритет за све.”
Светски дан менталног здравља се од 1992.године обележава сваке године 10. октобра на иницијативу Светске
федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, у више од 100 земаља
света.
Општи циљ Светског дана менталног здравља је подизање свести о проблемима менталног здравља широм
света и мобилизација капацитета за подршку менталном здрављу.
Посебна пажња посвећује се психичким последицама од почетка пандемије COVID-19 до данас, с обзиром да
је пандемија у свим земљама имала велики утицај на ментално здравље људи.
Такође, истраживањем које је спровела СЗО дошло се до закључка да су здравствене услуге за менталне,
неуролошке поремећаје и поремећаје услед злоупотребе супстанци значајно угрожене током пандемије.
Ментално здравље знатно утиче на све области живота – школовање, рад, односе са породицом и
пријатељима, способности за функционисање у заједници.
Око 800 милиона људи (10.7%) широм света живи са неким поремећајем менталног здравља. Две трећине
ових људи никада не затражи помоћ из стида или страха. Економски трошкови проузроковани присуством
душевних поремећаја чине више од 4% БДП-а широм света. Депресија је водећи узрок инвалидитета. Сваке
године у свету се изврши више од 800.000 самоубистава.
Србија је међу водећим земљама у Европи по броју пријема на ургентно лечење због предозирања
седативима, а лекове за смирење у нашој земљи конзумира више од 20% људи, док је код скоро 5% та
употреба на критичном нивоу.
Широм света 70 милиона људи болује од алкохолизма, 24 милиона од схизофреније, а 10 до 20 милиона
годишње покуша да изврши самоубиство, од којих 1 милион успе себи да одузме живот. Очекује се да ће по
броју оболелих депресија бити болест 21.века. Процена је да више од 25% особа широм света током свог
живота пати од неког облика менталног поремећаја или поремећаја понашања, а фактори који су у вези са
са појавом и током ових поремећаја су сиромаштво, пол, узраст, ратови и катастрофе, тешке соматске болести
и породично и социјално окружење. Ментални поремећаји често имају за последицу занемаривање озбиљних
телесних болести као што су рак, болести срца, дијабетес… Скоро милијарду људи живи са неким менталним
поремећајем, 3 милиона умре сваке године од последица злоупотребе алкохола, на сваких 40 секунди
једна особа изврши самоубиство. Поред тога, пандемија COVID-19 која је погодила милијарде људи широм
света, оставила је дугорочне последице по ментално здравље.
Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја. Ментално здравље је стање у коме
свака особа препознаје своје могућности, успева да се избори са свакодневним стресом, може да ради
продуктивно и способна је да допринесе својој заједници. Ментално здравље је један склад у самој личности,
у емоционалном, социјалном и интелектуалном смислу.
Особе са менталним поремећајима широм света суочене су са кршењем људских права и
дискриминацијом, врло често је третман у многим психијатријским болницама јако лош. Дискриминисани су
и при школовању и запошљавању. У неким земљама чак им је укинуто право гласа, право на брак или право
да буду родитељи!
У циљу унапређења менталног здравља становништва и повећања доступности служби за ментално
здравље, треба превазићи кључне препреке :
у јавном здравственом систему област менталног здравља није препозната као област важна за
деловање и финансирање;
недостатак интегрисане бриге о менталном здрављу у оквиру примарне здравствене заштите;
недовољан број кадрова за бригу о менталном здрављу у друштву (специјалисти психијатрије,
психијатријске сестре, психолози, социјални радници).

Уколико говоримо о позитвним и негативним последицама пандемије, има и једних и других, нажалост више
негативних, али ја бих акценат ставила на последице по ментално здравље. Лично сматрам да ће се проблеми
са менталних здрављем јавити тек у наредном периоду, с обзиром на то да смо прошли један стресан и
трауматичан период, а под тим подразумевам стања екстремне неизвесности и конфузије, са којима смо били
суочени.
За сада, најизраженији поремећаји менталног здравља могу се оквирно сумирати, иако је јако незахвално, на :
повећану стопу суицида,
повећан број агресивног и насилничког понашања,
погоршања расположења,
анксиозност код људи који се раније са тим нису сусрели,
стрес због губитка посла,
стрес због смрти блиске особе током пандемије,
повећану употребу дроге и алкохола.

И на крају запамтите : МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ ЈЕ ЈЕДНАКО ВАЖНО КАО И ФИЗИЧКО!

Марија Шутуловић
Клинички психолог
Саветник председника ИПО Србија за превенцију насиља у породици и вршњачког насиља