У сусрет следећем  вебинару (који ће бити на енглеском језику) тема у овом кратком чланку биће криминална психологија.

Криминална психологија је проучавање ставова, мисли, намера, поступака и реакција криминалаца и свих који учествују у криминалном понашању.

Психолози  настоје да разумеју мотивацију криминалаца и развију психолошки профил како би их разумели и открили нјихове намере . Криминалистички психолози се могу користити за обављање истражног рада, као што је испитивање фотографија злочина или обављање интервјуа са осумњиченим.

Када упоређујете криминалистичку психологију и форензичку психологију, важно је разумети кључне разлике, како између њих самих, тако и типичних путева који воде једни ка другима.

Форензичка психологија је подобласт психологије и укључује примену психолошких знања и метода која се бави   грађанско-правним и кривичним питањима. Форензички психолози процењују бихевиоралне, емоционалне и психолошке проблеме и поремећаје. Они пишу извештаје о криминалним профилима, кривичној одговорности и психичком статусу. Док се криминална психологија фокусира на криминално понашање, форензичка психологија укључује кривично и грађанско право, рад у затворима, саветовање младих у ризику и академска истраживања.

Криминално профилисање је истражна стратегија коју користе агенције за спровођење закона да идентификују осумњичене, а истражитељи  је користе да повежу случајеве које је можда починио исти починилац. Криминалистичко профилисање је истражна методологија заснована на анализи доступних информација у вези са злочином. То је важно средство  у решавању злочина. Профилисање сужава поље истраге тако што указује на врсту особе која ће највероватније починити злочин, фокусирајући се на одређене карактеристике понашања и личности.

Најзанимљивије је криминалистичко профилисање серијског убице. Серијски убица се дефинише као особа која убије три или више људи, обично са више од месец дана паузе између убистава. Убиства морају бити одвојени догађаји који су првенствено вођени психолошким узбуђењем или задовољством. Серијским убицама најчешће недостају емпатија и кривица, и егоцентричне су особе. Често користе „маску “ како би сакрили своју социопатску патологију и могу изгледати нормално или чак шармантно.

Многе серијске убице потичу из веома дисфункционалних породица, понекад са генерацијама уназад, криминалних, психијатријских, наркоманских или алкохолних историја породице . Ове убице су се често бориле против физичког, сексуалног и менталног злостављања током детињства и адолесценције, обично од стране рођака или породичног пријатеља. Злостављање оставља жртву осећање стида, понижења, беспомоћности и беса. Много пута, серијске убице користе ове злостављаче као своје почетне жртве.

АНТИСОЦИЈАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈ ЛИЧНОСТИ је поремећај личности који се углавном карактерише непоштовањем и кршењем права других који се јавља код одрасле особе старости од најмање 15 година. Детињство обично карактеришу мале крађе, лажи и сукоби са онима који представљају ауторитет. Адолесценција је генерално обележена епизодама злоупотребе супстанци (марихуана, кокаин, хероин), насилним гестовима према људима или животињама.

Када дете мучи мале животиње, ово може бити један од најзначајнијих знакова упозорења великих проблема са менталним здрављем. Када деца муче или убијају мале животиње попут зечева, птица, мачака и паса без покајања, постоји повећана вероватноћа да ће еволуирати у социопате. Уобичајена мотивација која се налази код серијских убица је да они убијајуда би имали  контролу над животима других, а као деца, мале животиње су једини животи које имају моћ да контролишу, па тако починју.

ДА ЛИ СУ СЕРИЈСКЕ УБИЦЕ СОЦИОПАТЕ?

За разлику од убистава из страсти, беса, освете или дела другог злочина, серијске убице су обично социопате. Социопатима недостају суштински делови онога што човека чини човеком: способност да саосећају са болом и патњом других. Социопата има способност да се сакрије на видном месту као продуктиван члан друштва од поверења.

Социопата:

 – Импулсиван

– Непредвидив

– Можда ће успети да се повеже са истомишљеницима

 – Тешко да ће задржати дуготрајан посао

Многи људи мешају масовно убиство и серијско убиство, али то су веома различити злочини, које обично почине појединци са веома различитим крајем. Масовна убиства се такође могу назвати убијањем, злочинима из мржње или насиљем на радном месту. У масовном убиству, циљ је убити што више људи у једном догађају.

Криминалистичка психологија је веома важна у сваком злочину, јер је психолошки профил алат који може помоћи истражитељима указујући им на тип, каквог починиоца траже. Психолошки профил се гради кроз доказе са места злочина, који су интегрисани у психолошку теорију. Форензички истраживачи су изградили широк спектар знања заснованог на интервјуима са криминалцима и подацима из широког спектра и броја кривичних дела. Важно је да профајлер има приступ свим информацијама о злочину, од изјава сведока и анализе физичких доказа до фотографисања и обдукционих налаза. Починилац не оставља само физичке доказе као што су отисци прстију на месту догађаја када почини кривично дело.

О свему овоме и више, причаћемо на следећем вебинару.

Видимо се 05.02.2022 у 12 часова уз претходну регистрацију на ipo.coordination@gmail.com

Предавач је полицијски службеник и члан ИПО Тима Санела Николић