25.новембар је Светски дан борбе против насиља над женама. На глобалном нивоу, као и у Србији, спроводи се светска кампања под називом “16 дана активизма против насиља над женама”, коју обележава 1,700 организација у преко 100 држава света. Почиње 25. новембра, Међународним даном борбе против насиља над женама и завршава 10. децембра, Међународним даном људских права.
- новембар проглашен је Међународним даном борбе против насиља над женама на првом састанку феминисткиња Латинске Америке и Кариба (Феминист Енцуентро) одржаном у Боготи 1981.године. Одабран је као дан сећања на сестре Мирабел (Патриу, Минерву и Мариу Тересу) које је брутално убио диктатор Рафаел Трујило у Доминиканској републици 1960. Све три сестре су задављене, а тела су пронађена поломљених костију. Под именом “Las Mariposas” (Лептири) деловале су као политичке активисткиње и постале симбол отпора диктаторском режиму.
- године, Уједињене Нације су резолуцијом 54/134 службено потврдиле 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља.
Насиље над женама и девојчицама је најчешћи облик кршења људских права. Насиље у породици је најчешћи облик насиља над женама, томе говоре у прилог статистике да између 40 и 70 % убистава где су жртве биле жене, починиоци су били њихови мужеви или вереници. Насиље над женама које врше њихови сентиментални партнери најчешће остаје непријављено полицији, трајно је, широко распрострањено, на основу традиционалних механизама окривљавања жртве, а по основу друштвених стереотипа. Многе жене остају у зачараним круговима насиља, јер нису оснажене довољним ресурсима и знањем о томе како могу приступити својим правима и користити их.
У новембру 2011. године у Србији је усвојен Општи протокол о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и у партнерским односима који установљава сарадњу између министарстава надлежних за : рад и социјалну политику, правду, унутрашње послове и здравље.
Такође је важно унапредити активности на локалу, јер је насиље наш заједнички проблем, а јединице локалне самоуправе су кључни фактори непосредног деловања у превенцији и заштити, али и за потребе поступања када до насиља дође, због тога што насиље више није приватна ствар једног стана или куће, држава има одговорност да заштити жртве насиља. Неопходно је обучавати запослене у циљу препознавања ризичног понашања и ситуација потенцијалног насиља. Морају се економски оснаживати породице, јер је насиље чешће у сиромашним, дисфункционалним породицама. Стручне организације цивилног друштва које се баве питањима насиља над женама имају велики значај у спровођењу превентивних активности у локалној заједници, са циљем спречавања насиља, као и подстицању жена да пријаве насиље у породици. Веома су важне едукације грађана о правима и начинима на које да их остваре, како да препознају насиље и одговоре на адекватан начин.
ИСТРАЖИВАЊА И СТАТИСТИКЕ
Статистика каже да једна од три жене трпе насиље. Било у виду тзв. “ћушки”, класичног пребијања, психолошког иживљавања или сексуалне агресије. Око 70% тог насиља је од стране члана породице, најчешће мушкарца из блиског окружења. Насиље најчешће чине супрузи, бивши супрузи и ванбрачни партнери и то у 78% случајева. На другом месту су синови 9%, а на трећем очеви 4,2%. Ћерка се у улози насилнице јавља у 2% случајева, дечко у 1,8%, а мајка и свекрва у 1,6%.
Насиље често остаје „невидљиво“ све док се не деси трагичан исход, а забрињава и податак да је сваке године око 30 жена убијено због насиља у породици, највише оних које су годинама трпеле насиље у породици.
Истраживање Виктимолошког друштва, показало је да:
– Свака трећа жена доживи физички напад од неког члана породице
– Свакој четвртој жени прети се насиљем
– У 27% случајева, физичко насиље над женом се понавља
– Више од половине испитаница зна за случајеве насиља у другим породицама, а више од четвртине није сигурно у своја сазнања.
Према подацима Министарства правде, за кривично дело насиље у породици у 2010. години изречено је 1.405 осуђујућих пресуда, од чега 270 казни затвора, а у 2011. години је изречено 1.990 осуђујућих пресуда, од којих су 516 биле затворске казне. За кривично дело силовање од 115 примљених истражних предмета у 2010. години изречено је 58 осуђујућих пресуда, од чега су 52 казне затвора, а у 2011. години изречене су 82 осуђујуће пресуде од чега су 81 казне затвора. Током 2011. и 2012. године евидентирана су 42 убиства жена у породици, односно у партнерском односу, а током ове године тај број је већ достигао цифру 45. У 2019.години, у првих 9 месеци, 3 137 жена је пријавило да су биле жртве насиља.
У 50 до 70% домаћинстава са децом у којима је присутно породично насиље, деца су такође злостављана. Подаци кажу да су чак 73% мушкараца насилника били злостављани као деца. Од деце која су били сведоци породичног насиља, 60% дечака су потенцијални насилници, док чак половина девојака постају жртве.
Број убијених жена у породичном насиљу у Србији:
- године – 20 жена
- године – 29 жена
- године – 32 жена
- године – 44 жена
- године – 27 жена
- године – 25 жена
- године – 36 жена
- године – 29 жена
- године – 30 жена
- године – 28 жена
- године, до августа месеца 16 жена!
КАКО МУШКАРАЦ ПОСТИЖЕ ДУГОТРАЈНО НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА?
* ИЗОЛАЦИЈА : Разним методама изолује жену од породице, пријатељица, спољног света… Изолација има много облика: искључивање телефона, закључавање жена, вређање пред пријатељима, одузимање докумената…
* МОМЕНТИ “НЕЖНОСТИ” : Мушкарац има моменте када је љубазан и нежан до следећег чина насиља. Купује јој цвеће, парфеме, изводи у шетњу, деци купује поклоне, да јој пољубац… Тим позитивним понашањем и обећањима даје жени наду да ће се променити. Током времена ови тренуци су све ређи.
* ПОТПУНА КОНТРОЛА : Циљ насилника је контрола над женом. Насилник се најчешће поставља као врховни контролор који одлучује у свим ситуацијама када се ради о женином животу. Он одлучује шта она треба да ради, шта да говори, шта да мисли, када да телефонира, колико новца јој је потребно. Она обично мора да му полаже рачун за све што ради. Ову контролу пласира као његову љубав и бригу за њом.
* ЗАСТРАШИВАЊЕ : Једна од успешних техника контроле. Насилник постиже контролу непрестаним застрашивањем: спалићу ти косу, бацићу те са крова, исећићу те на комаде, наћи ћу те куд год да одеш… Често се те претње односе на децу или на вама блиске особе: родитеље или сестре и браћу.
ЗАШТО ЖЕНЕ НЕ ПРИЈАВЉУЈУ НАСИЉЕ?
– ”Последњи напад није био толико озбиљан да би захтевао интервенцију полиције”, каже 37% испитаних жена, жртава породичног насиља.
– ”Било ме је срамота”, разлог је за чак 35,6% испитаница.
– ”Било ме је страх да ће се насиље поновити”, изјавило је 14,4% жена.
– ”Нисам знала како да пријавим насиље”, навело је свега 2,4% жена.
О насиљу не смемо говорити само када се оно деси и на Међународни дан борбе против насиља над женама, то мора бити свакодневна тема у нашем друштву, а пре свега у нашим школама.
На овом линку можете видети Декларацију о елиминацији насиља према женама :
https://www.womenngo.org.rs/images/AFFI_SR.pdf
Аутор :
Марија Шутуловић, Дипломирани психолог (клинички смер)
Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља