ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ У ПОРАСТУ

 

Последњих неколико месеци сведоци смо великог броја случајева вршњачког насиља. Један од стравичних примера десио се недавно у Бору, у једном од паркова, када је дечак од 14 година, поломљеном флашом исекао девојчицу стару 13 година по лицу и бутини, која је стала у одбрану свога брата. Тим поводом је, између осталог, за РТВ Пинк говорила и Марија Шутуловић, клинички психолог, и саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља. 

Што се конкретног случаја тиче, намеће се низ питања : Зашто су тако мала деца у касним сатима напољу? Одакле им стаклене флаше? Ако је у питању алкохол – ко им је алкохол продао с обзиром да су малолетни? И најбитније питање – Шта може дете у том узрасту да наведе на толику агресију и такво насиље, које је могло бити кобно по живот друге деце?

Да, подсетимо, свако четврто дете трпи вршњачко насиље, а чак у 85% случајева, деци жртвама вршњачког насиља нико не помогне, док 22% њих трпи насиље константно.  Током једне године, деси се чак и до 5 000 нежељених догађаја у школама, од тога само 1 500 дође до полиције, док се 3 500 догађаја заврши дисциплинским поступцима.

Управо из ових разлога, установљени су 4.јун – Међународни дан деце жртава насиља и Дан ружичастих мајица – Међународни дан борбе против вршњачког насиља који се обележава  последње среде у фебруару. Циљ је скретање пажње на све учесталије и све грубље облике вршњачког насиља, што у школи, што ван школе. Такође, јако је битно да се о насиљу над децом не говори само ова два дана у години, већ стално. Најбитнија је превенција, како од стране родитеља, тако и од стране наставника.

Вршњачко насиље је свака насилна радња, вербална или невербална, која се понавља, и која има за циљ да доведе до потенцијалних или стварних психичких и физичких последица и угрожавања здравља, развоја и достојанства деце/ученика. Ако се насиље понавља и усмерено је ка истој особи, онда је то злостављање.

 

ВРСТЕ И ОБЛИЦИ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА

  • Физичко насиље : гурање, шамарање, ударање, гребање, дављење, отимање, уништавање ствари, шутирање.
  • Вербално насиље : вређање, исмевање, омаловажавање, називање погрдним именима, претње.
  • Социјално насиље : искључивање из групних активности, оговарање, игнорисање, ширење гласина о другима.
  • Психолошко насиље : претећи погледи, уцењивање, праћење,  
  • Економско насиље : крађа, узимање или изнуђивање новца 
  • Сексуално насиље : упућивање безобразних речи, приморавање на сексуалне односе, непристојно и непримерено додиривање по интимним деловима тела, добацивање вулгарних коментара….
  • Интернет насиље : злоупотреба интернета слањем порука (вређање, претње, лажи, прозивање), четовање, а има за последицу угрожавање достојанства.

 

Деца постају насилна из више разлога:

  • да би некога следио, 
  • да би некога имитирао, 
  • да би био прихваћен у групи вршњака,
  • имитирају модел понашања из породице,
  • имитирају понашање из насилних игрица, ТВ садржаја.

 

КАКО  НАСТАВНИЦИ И РОДИТЕЉИ МОГУ ДА ДОПРИНЕСУ ПРЕВЕНЦИЈИ НАСИЉА?

 

Школа осим образовне има и васпитну улогу. Наставници треба да нагласе и објасне ученицима које њихово понашање није прихватљиво и које понашање може да подстакне  или обесхрабри насилника, треба да им нагласе и да никада на насиље не одговарају насиљем. Такође треба да им објасне да су ученици посматрачи одговорни за своје понашање у ситуацијама вршњачког насиља (морају бити свесни да ће сносити негативне последице). Као и родитељи, и наставници треба да науче децу да се не укључују у насилне групе и не друже са насилном децом Јако је битно да едукују децу, родитеље, школско особље и да имају добру комуникацију са родитељима, као и да организују рад у одељењу тако да охрабре развијање позитивних односа између ученика, јер ће тада пре да помогну једни другима и  неће толерисати насиље.

 

Такође, неопходна је и улога родитеља, који би умногоме могли да допринесу пре свега отвореним и искреним односом са децом. Родитељи треба да знају са ким се дете дружи и где се креће. Родитељи требају научити дете како да реагује на насиље, као и да подстичу јачање самопоуздања. Породица је  средина која треба да подстакне нормалан раст и развој детета и то је прва зона сигурности деце. Нажалост, мноштву деце породица то није. 

 

Наш задатак је да приметимо насиље, као и да се трудимо да до насиља не дође. Наш задатак је да научимо децу да не буду насилници, да насиље примете, и да насиље осуде. Наш задатак је да заштитимо децу и да их научимо да и они штите и себе али и друге.

Изузетно је важно с децом разговарати о свим облицима насиља и негативног понашања према другима јер они сами (поготово млађа деца) понекад нису свесни да неки облици њиховог понашања спадају у насиље или барем непримерене облике понашања.

Упркос напорима, у Србији је и даље велики број деце која су изложена како психичком, тако и физичком насиљу, али и разним облицима злостављања и занемаривања.

 

ИПО Србија је у фебруару 2020. године покренула акцију ‘’СТОП вршњачком насиљу’’, при чему смо поделили око 15 000 флајера у 15 градова у основним и средњим школама у Србији. Циљ акције био је скретање пажње на овај проблем и упознавање ученика са понашањима која се карактеришу као насиље. Након овога, настао је курс ‘’Превенција вршњачког насиља’’ којим смо едуковали велики број наших чланова, а циљ нам је едукација како и родитеља тако и наставника. Цела ова кампања прерасла је у облик сталне едукације одобрен од стране Завода за унапређење васпитања и образовања.

Поводом ове теме Марија Шутуловић дала је коментар за телевизију Пинк који можете погледати на следећем линку :

https://www.youtube.com/watch?v=It8AIqdnO5c

 

Марија Шутуловић

Дипломирани психолог клинички смер

Саветник Председника ИПО за борбу против насиља