ПРОБЛЕМИ НАРКОМАНИЈЕ И ПОСЛЕДИЦЕ ДЕЈСТВА НА ПСИХИЧКО ЗДРАВЉЕ И

СВЕСТ

1987. године, Генерална скупштина УН-а прогласила је 26. јун Међународним даном против
злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у
борби против злоупотребе и трговине дрогама.
Циљ обележавања дана борбе против наркоманије је подићи ниво свести о значају
проблема које дрога доноси друштву, и покретање свих, појединаца, породице, и шире заједнице, да
се укључе у превенцију. Последице злоупотребе ПАС (психоактивних супстанци) погађају све
друштвене слојеве у свим земљама света.
У свету више од 200 милиона људи најмање једном годишње узме неку дрогу, од тога је 25
милиона зависника, а сваке године 200 000 људи умре од последица коришћења дрога. 35 милиона
људи у свету пати од поремећаја због употребе дроге. Више од половине интравенских корисника
дрога живи са Хепатитисом Ц, а отприлике сваки осми живи са ХИВ-ом. Према истраживањима,
сваки шести средњошколац узраста од 15 до 18 година пробао је неку од дрога, при чему по
учесталости марихуана, екстази и амфетамини чине 80% доступних наркотика, док је само марихуана
заступљена у 54% случајева. 66% средњошколаца познаје неког у свом непосредном окружењу ко
користи дроге, а њих 43% било је директно понуђено неком дрогом до своје 18. године.
Истраживања о употреби алкохола показују да је чак 92,7% средњошколаца до своје 18. године имало
искуства са алкохолом, а њих 69,5% је пило или имало искуство пијанства.
У Србији је 8% шеснаестогодишњака током живота пробало илегалну дрогу. Најчешће
коришћена је марихуана, коју је 7% ученика пробало бар једном током живота, а посебно су изражене
разлике између младића (око 10%) и девојака (око 5%). Ова разлика је изражена и код употребе
седатива без лекарског рецепта.

Основни појмови о зависности

У циљу сагледавања проблема наркоманије, са психолошког аспекта, потребно је упознати се
терминима који се користе у овој области. Најпре, неопходно је, такорећи, разјаснити једну ствар.
Најопаснија и најперфиднија подвала стручним мултидисциплинарним круговима јесте подела
дрога на лаке и тешке дроге, чиме стручњаци својим државама недвосмислено сугеришу
производњу, дистрибуцију и употребу дрога.
Ако је једна супстанца психоактивна и названа дрогом, она се може злоупотребити, било
да је то хероин, кокаин или марихуана, или било која од синтетских дрога или медикамент. Онда је
то дрога и не може бити по било ком критеријуму лака или тешка (можда по молекуларној
тежини). Дакле, или је супстанца дрога или није.
Дрога је свака супстанца која унета у организам, може да модификује једну или више
функција ЦНС-а и организма у целини. Израз дрога се у науци користи за продукте биљака,
животиња и минерала који имају лековита својства. У обичном говору овај израз се користи за опојне
дроге које су психоактивне супстанце.

Психоактивне супстанце (ПАС) су све оне супстанце које, конзумиране, својим хемијским
ефектом мењају стање психе. Понављање узимања ПАС доводи до зависности.
Наркоманија је стање периодичног или хроничног тровања, штетног за појединца, као и за
друштво, проузрокованог понављаним узимањем природних или синтетичких дрога. Злоупотреба је
периодично узимање ПАС које доводи до оштећења здравља, било физичког, било менталног.
Зависност од ПАС подразумева постојање бар три од наведених симптома: жудња за
узимањем супстанце, физички апстиненцијални синдром када се употреба супстанце прекине,
толеранција на дејство раније ефикасних доза супстанце, заокупљеност супстанцом, запостављање
других интересовања, велики утрошак времена за набављање и узимање супстанце, као и настављање
узимања супстанце и поред знања о њеном штетном дејству.
Психичка зависност је опсесивна склоност или стање угодности код злоупотребе дроге.
Постоји опсесивна склоност ка узимању дрога, као и знаци ’’психолошког комфора при
интоксикацији’’.
Физичка зависност не развија се код злоупотребе свих дрога. То је специјални стадијум
адаптације на дрогу која најчешће постаје саставни део метаболизма ћелија. Због тога се назива
метаболичка зависност.
Апстиненцијални синдром развија се када дрога постане саставни део метаболизма нервне
ћелије. Карактерише се, мноштвом соматовегетативних и психичких синдрома, који настају као знак
смањења и престанка дејства дроге. Овај синдром траје 7 – 10 дана.
Толеранција је немогућност постизања жељених ефеката ранијом дозом дроге, па се доза
мора повећавати до токсичне или леталне.
Навика се карактерише жељом за узимањем дроге, тенденцијом повећавања дозе дроге и
емоционалном зависношћу. Карактерише је непостојање компулзивних потреба и знакова физичке
зависности.
Политоксикоманија је веома честа појава међу младима и представља истовремено узимање
више психоактивних супстанци, јер се комбиновањем различитих дрога, лекова и алкохола појачавају
њихова дејства.

Личност – психолошки профил зависника

Бројне психолошке теорије већином говоре о томе да се због застоја нормалног психолошког
развоја личности због различитих трауматских утицаја од стране породице, формира незрела,
импулсивна личност, која нема развијене технике за решавање проблема и не осећа се довољно
сигурно у себе. Често се приклања онима који се не уклапају у уобичајена правила понашања у
друштву. Овакве особе су осетљиве, поводљиве и зависе од тудјег мишљења, тј. подложне су
утицајима других. Млади узимају дрогу углавном из радозналости, под притиском околине, да би
скренули пажњу на себе, да би побегли од проблема, када желе да се осећају добро.
Зависник је у већини случајева пасивно-агресивна личност, често депресивна личност и
неуротична. То испољава кроз преосетљивост, беспомоћност, одсуство сигурности и самопоуздања.
Неповерљива је личност према свима и према свему, има негативистички став према околини,
вредностима, ауторитету. Ипак, сваки појединац је индивидуа за себе.

Већина зависника има следеће карактеристике : низак праг толеранције на фрустрације и
бол; тешкоће у остваривању трајних емоционалних веза; анксиозни су и депресивни; осећају се
бескорисно и напуштено; пасивни су и несамостални; немају самоконтролу (на фрустрације реагују
бурним емоцијама); импулсивни су, склони агресивно-садистичким нагонима, преварама,
криминалу…
Наркомани мењају друштво и углавном се друже са особама сличним себи, са којима могу да
буду отворени, размењују дрогу или је несметано узимају. Мења се њихов социјални статус.
Запостављају обавезе према учењу или послу, често позајмљују новац или лажу, чак и краду новац из
куће и од других. Касније им треба све више новца и неретко и сами препродају дрогу и улазе у
криминал. Злоупотреба дрога често води у криминал како даљом препродајом дрога тако и другим
кривичним делима да би се дошло до дроге. Врло често су то крађе, разбојништва, проституција…
Као фактори ризика за злоупотребу ПАС најчешће се наводе адолесценција, проблеми у
сазревању и поремећаји у понашању, особе у околини које већ користе дрогу, проблеми у породици
(лоша комуникација деце и родитеља и немогућност успостављања контроле понашања), наследни
фактори, социјална средина. Адолесценција је најважнији и преломни период у животу, и самим тим
и најбитнији. Тада долази до бројних промена, ада се стиче емотивна зрелост, долази до
осамостаљивања и одвајања од породице, бира се професија, и најбитније, формира се систем
моралних вредности и принципа који су битни за формирање личности.

Класификације психоактивних супстанци

Производња и коришћење ПАС могу бити друштвено дозвољени, али и илегални и законом
санкционисани. По тој основи се деле на:
– медикаменте (аналгетици, седативи и сл),
– алкохол, кафа и дуван – чија је употреба раширена и друштвено дозвољена,
– дроге чије је коришћење незаконито и друштвено неприхваћено.
У зависности од њиховог дејства на мозак и нервни систем, ПАС се деле на 3 велике групе :
Депресори – алкохол, седативи и опијати делују на мозак тако што доводе до поспаности, глобалног
успоравања психомоторних активности, опуштености, осећаја смирености, а такође и снижавају
активности виталних центара за рад срца и дисања.
Стимуланси – кокаин, крек, амфетамини, екстази, канабис, спид, делују стимулативно на
психомоторну активност, дају осећај повећане снаге, среће, самопоуздања, осећај губитка замора,
одсуства страха, убрзавају рад срца, подижу крвни притисак.
Халуциногени – ЛСД, мескалин, пејотл и различити синтетски производи, доводе до стања
измењеног опажања са појавом халуцинација, промењеног осећаја за време, простор, као и
промењеног доживљаја себе и околине.

ПАС које по важећим међународним класификацијама могу довести до менталних и других
поремећаја: алкохол, опијати (морфин, хероин, кодеин, метадон), канабиноиди (марихуана, хашиш),

седативи и хипнотици, кокаин (кока паста, кока лишће, крек), кофеин, халуциногени (ЛСД,
мескалин), никотин, испарљиви растварачи (толуен, ацетон, карбон тетрахлорид).

Штетност дрога по здравље и последице употребе ПАС

Употребом дрога долази до промена психичких функција, измењеног стања свести
(појачана будност или поспаност – зависно од тога која је дрога у питању), промене мисаоног тока,
понекад појава халуцинација. Мења се расположење, јавља се еуфорија, страх или напад панике.
Понашање варира, од хиперактивног, са мноштвом покрета и пренаглашеним испољавањем емоција
до успореног, летаргичног, када је особа поспана и одсутна. Трајање промена зависи од врсте унете
супстанце. У случају узимања прекомерне дозе може доћи и до смртног исхода (енгл. overdose).
Здравствене последице се јављају као производ фармаколошких и токсиколошких ефеката
дрога, комбиновања дрога, начина администрирања, начина живота, односа према здрављу.
Најпознатије инфекције које се добијају овим путем су вирусима ХИВ, Хепатитис Б и Ц. Токсичко
дејство дрога нарочито оштећује јетру и бубреге, преко којих се оне метаболишу и елиминишу из
организма, али и мозак, срце, плућа, крвне судове.

Бихејвиоралне и социјалне последице понекад превазилазе здравствене, због својих
ефеката на заједницу и због своје учесталости са којом се јављају. Неке су веома драматичне.
Самоубиства и покушаји самоубиства. Суицидална идеја је покушај бекства од болних
размишљања, осећања депресије и недостатка подршке од родитеља и вршњака, нарочито изражена у
адолесценцији. Честа су самоубиства системом ’’златног метка’’, узимањем превелике дозе дроге.
Самоповређивање се нарочито бележи код употребе халуциногених дрога и анаболичких стероида,
а злоупотреба хипнотика и седатива је такође честа.
Агресија и насиље усмерени су ка члановима породице, пријатељима, деци, друштву, итд.
Истраживањем се дошло до везе појединих облика дроге и агресије : а) агресија изазвана дрогом
зависи од дроге (мања или средња доза изазивају агресију, док је максимална доза онеспособљава);
б) веће је испољавање агресије када концентрација дроге у крви расте; в) важни су услови у којима се
дрога узима. Дрога може да ослободи подсвесни бес, изазове немир, раздражљивост, импулсивност,
да угрози расуђивање, да доведе до параноидног поремећаја, делиријума, насиља, амнезије,
сексуалног насиља, и чак и хомицида.

Нарочито је повећан трауматизам у саобраћају, за 20-60% код злоупотребе канабиноида,
хипнотика и транквилизера. Деликвенција и зависност од дрога су у високој корелацији.
Деликвенција је 6 пута чешћа ако је личност зависна од ПАС, него пре узимања дроге.
Социјални проблеми манифестују се као: радна неспособност, незаинтересованост за рад,
губитак посла и стана, распад породичног система, осиромашење и стварање бескућника и наркомана
клошара, промене начина облачења уз занемаривање физичког изгледа и личне хигјене, као и
промене нормалног обрасца спавања, дремање током дана и исцрпљеност. Образац узимања хране
може бити неуобичајен (врста хране, количина, доба дана).
Предуслов за ефикасно деловање друштва у борби против дрога је координација свих
одговарајућих служби, институција и организација како на националном, тако и локалном нивоу.
Последице злоупотребе ПАС су бројне, како здравствене, тако и социјалне.

Марија Шутуловић

Дипломирани психолог Клинички смер