Од 2003. године, 10. септембра сваке године обележава се Светски дан превенције самоубистава. Циљ је да се скрене пажња јавности на самоубиство које је један од водећих узрока преране смрти, који је могуће спречити. Циљ је и предузимање мера, као што је лечење особа са менталним поремећајима и брига о особама које су покушале самоубиство.
Ове године, 10. cептембар се обележава панел-дискусијом “Припази на тон – допринос медија превенцији суицида” с циљем подизања свести о овој негативној друштвеној појави, али посебно о последицама сензационалистичког и неетичког извештавања о самоубиству. Предвиђено је да на тој панел – дискусији говоре стручњаци из области психологије и новинарства, као и представници јавног сектора.
Самоубиство је сложена појава, са утицајем великог броја чиниоца. Суицидални ризик је већи тамо где постоје ментални поремећаји, посебно депресија, затим схизофренија, поремећај личности или анксиозни поремећај, алкохолизам и друге зависности од психоактивних супстанци, хронична или неизлечива телесна болест, посебно уколико је удружена са неиздрживим боловима и патњом, психичка криза, претрпљена траума или злостављање, ранији покушај самоубиства, самоубиство члана породице или пријатеља.
За младе разлози за суицид могу да буду лоши породични односи, несналажење у школском окружењу и вршњачко насиље. Међу особама средњег доба фактори ризика су незапосленост, проблеми на послу, финансијске неприлике, развод или одвајање, а код старијих – одлазак у пензију, тешка соматска болест и лоша социјална подршка. Ипак, за све старосне групе најважнији фактор ризика за суицид је психијатријска болест или поремећај.
Самоубиства се највише догађају у рано пролеће, почетком лета и у касну јесен јер онај ко је депресиван тада осећа и већи притисак. Ментални поремећаји (нарочито депресија и злоупотреба психоактивних супстанци) су повезани са више од 90% свих случајева самоубистава. Ризик од самоубиства повећава се у периодима социоекономских, породичних и индивидуалних криза (нпр. губитак вољене особе, прекид емотивне везе, губитак посла или имовине, криза идентитета и сл.).
Самом СУИЦИДАЛНОМ ЧИНУ ПРЕТХОДИ НИЗ ЕПИЗОДА РИЗИЧНИХ ПОНАШАЊА НА КОЈЕ НИКО НИЈЕ ОБРАТИО ПАЖЊУ. Особе у чијим се главама врзмају самоубилачке мисли, често се осамљују, битно мењају понашање и животне навике, песимистички су уверени да „никад неће боти боље” и понекад наглас изговарају реченице о бесмислу живота. Суицидалне жеље и мисли могу бити „маскиране” и одређеним ризичним понашањима. СУИЦИД ЈЕ МЕТАФОРА О КАПИ КОЈА ПРЕЛИВА ЧАШУ – НИКО СЕ НЕ УБИЈА САМО ЗАТО ШТО ЈЕ ПРИТИСНУТ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИМ ИЛИ ЉУБАВНИМ ПРОБЛЕМИМА, ВЕЋ ЗБОГ ТОГА ШТО СЕ ОСЕЋА УСАМЉЕНО И БЕЗ ПОДРШКЕ.
СТАТИСТИКА
Према подацима СЗО, самоубиства су други по реду узрок смрти младих до од 15 до 29 година оба пола, после саобраћајних незгода које су на првом месту. Стопе суицида међу младима су толико порасле, да су они група под највећим ризиком у једној трећини свих земаља. Сваке године, скоро милион људи изврши самоубиство – 1 смрт на сваких 40 секунди. 1 самоубиство има домино ефекат на чак 135 особа. један од 100 смртних случајева у свету је последица самоубиства.
Чак 80% од свих самоубистава почине људи који пате од депресије. 15 % особа које имају изражен депресивни поремећај почине самоубиство. Према статистикама жене 3-4 пута чешће покушавају самоубиство од мушкараца, али мушкарци га чешће изврше, вероватно због тога што бирају смртоносније методе при тим покушајима. Мушкарци покушавају самоубиство раније током депресивне епизоде, док жене то чине у каснијем току депресивне епизоде. Показало се да је 50-80 % старијих пацијената који почине самоубиство имало озбиљан депресивни поремећај. Покушаји самоубиства су 20 пута чешћи него извршена самоубиства.
У Србији стопа самоубиства је изузетно висока и доводи нас на 13. место у свету. Србија спада у земље са средње високим стопама суицида. Сваке године око хиљаду људи у Србији дигне руку на себе. Суицид представља водећи узрок смрти у адолесценцији а годишње око 90 младих особа у Србији дигне руку на себе. Озбиљно је забрињавајуће стање у Војводини, где се 2020. године догодило 305 самоубистава, саопштено је из Института за јавно здравље Војводине поводом 10. септембра – Светског дана превенције суицида.
Подаци СЗО кажу да Црна Гора спада међу 10 држава Европе, са највећим бројем самоубистава у односу на број становника. На 100.000 становника деси се најмање 15 самоубистава годишње, што је више од европског просека. За прва три месеца 2021. године самоубиство је извршило 30 људи.
ПРЕВЕНЦИЈА
Ефикасна превенција самоубистава захтева мултисекторски приступ који подразумева здравствени сектор, али и ангажовање различитих друштвених структура и професија. Неопходна је едукација особља из примарне здравствене заштите, неопходно је едуковати и запослене у школама, у полицији, и едуковати јавност уопште, потребно је контролисати приступ средствима извршења суицида (ватрено оружје, пестициди, седативи, анксиолитици…). Нарочито пажњу треба обратити и на одговорно извештавање медија о самобиству. Ту постоји читав низ упутстава о правилном извештавању медија о самоубиствима. Оно што је битно је избегавање објављивања фотографија особа које су извршиле самоубиство и места где се оно догодило, као и избегавање објављивања о детаљима употребљених метода, и сензационалистичко извештавање о самоубиству.
Пандемија угрозила ментално здравље
Организација за превенцију самобистава Suicide Prevention Australia спровела је истраживање међу 1 000 испитаника путем интернет анкете, од којих је 15% одговорило да су лично познавали некога ко је извршио самоубиство или то покушао да уради. 11% учесника рекло је да индиректно знају за некога ко је покушао да себи одузме живот. Повећаној забринутости од пораста самоубистава директно допринела дуготрајна затварања градова и држава због пандемије. Као што број заражених короном може да се отме контроли, исто може да се догоди и са стопом. За сада је потврђено да постоји пораст броја корисника услуга менталног здравља, као и повећање психолошког стреса међу људима. Специјални извештај “Стање нације” биће објављен 10. септембра, на Светски дан превенције самоубистава.
УН и СЗО упозориле су на велику учесталост менталних тегоба широм света услед пандемије корона вируса. Према подацима УН, у првој години пандемије, у Канади је 47% здравствених радника изразило потребу за психичком подршком, док је 50% здравствених радника у Кини пријавило депресију. У Италији и Шпанији родитељи су пријавили да је, током мера затварања, 77% деце имало проблеме са концентрацијом, 39% је било узнемирено, а 31% имало је осећај усамљености. Пандемија утиче на повећање социјалне изолованости, несигурности и страха за безбедност што последично оставља већи број људи у психичког кризи и са смањеном подршком.
УТИЦАЈ МЕДИЈА НА САМОУБИСТВА
Једна специфичност која је настала као спрега између извештавања медија и самоубистава зове се Вертеров ефекат, а подразумева опонашање, или копирање самоубистава. Вертеров ефекат име је добио по причи коју је написао Гете давне 1774.године, која се зове ”Јади младог Вертера”. Главни јунак ове приче убија се после несрећне љубави, а брзо након објављене вести појављује се мноштво извештаја о младићима који су извршили самоубиство користећи исти метод. У сваком случају, доказана је веза између извештавања у новинама, на телевизији и на интернету са статистичким повећањем утицаја на појаву самоубистава, а чињеница која је застрашујућа је да је утицај највећи на младе људе.
КАКО НЕ ТРЕБА ИЗВЕШТАВАТИ
- Сензационалистичко извештавање и величање
- Објављивање фотографија и опроштајних писама (коме је намењено, какав је садржај, коме је испоручено, ко га је прочитао)
- Детаљи метода самоубиства (време, место, нам који начин се десило самоубиство, ко је пронашао особу која се убила), као и начина прибављања средства извршења
- Давање поједностављених решења
- Стереотипи по основу верске припадности и културе
- Окривљавање за самоубиство (околина, породица, пријатељи, партнери, па чак и сама особа која је извршила самоубиство…)
Ово је пре свега кршење етичког кодекса о извештавању, затим повреда права на приватност, као и злоупотреба шока блиских особа и породице особе која је извршила самоубиство.
КАКО ТРЕБА ИЗВЕШАВАТИ
- Коришћење аутентичних и поузданих извора информација, уз избегавање насловних страна
- Исправно и пажљиво тумачење статистичких података
- Избегавање сензационалистичких репортажа са лица места
- Истицање алтернатива, а не потенцирање самоубиства као излаза из ситуације
- Без уопштавања информација
- Самоубиство приказати као извршено дело а не успех особе која се убила
- Истаћи у тексту обавештење о службама које помажу особама које имају суицидне мисли
- Публицитет поклонити начинима превенције, ризицима и знацима упозорења
СОС телефон за помоћ особама које размишљају о самоубиству
Број 011/7777-000 је СОС телефон који ради 24 сата, а на који се јављају стручњаци за спречавање самоубиства – лекари Клинике за психијатријске болести “Др Лаза Лазаревић”. Служба ургентне психијатрије прима пацијенте 24 сата без заказивања, без књижице и без плаћања, а Центар за ментално здравље од 9 до 18 прима без заказивања.
Уколико вам је потребна помоћ, сваког дана можете позвати и волонтере Центра “Срце” од 17 до 23 часа на број телефона 0800-300-303 или им се обратити мејлом на vanja@centarsrce.org.
Марија Шутуловић
Дипломирани психолог (клинички смер)
Саветник председника ИПО Србија за превенцију породичног и вршњачког насиља