Слоган Светског дана менталног здравља 2021. Године je „Брига о менталном здрављу: нека то постане
стварност за све”
Светски дан менталног здравља се од 1992.године обележава сваке године 10. октобра на иницијативу Светске
федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, у више од 100 земаља
света.
Општи циљ Светског дана менталног здравља је подизање свести о проблемима менталног здравља широм
света и мобилизација капацитета за подршку менталном здрављу.
Посебна пажња посвећује се психичким последицама од почетка пандемије COVID-19 до данас, с обзиром да
је pандемија у свим земљама имала велики утицај на ментално здравље људи. Посебно су погођени они који
на првој линији – здравствени и други радници, студенти, они који живе сами, али и они који имају већ
постојећа ментална обољења.
Такође, истраживањем које је спровела СЗО дошло се до закључка да су здравствене услуге за менталне,
неуролошке поремећаје и поремећаје услед злоупотребе супстанци значајно угрожене током пандемије.
Током Светске скупштине здравља (World Health Assembly) у мају 2021. године, владе из целог света
препознале су потребу за повећањем квалитета услуга заштите менталног здравља на свим нивоима и
одобриле су Свеобухватни акциони план за ментално здравље Светске здравствене организације за период
2013-2030.
Ментално здравље знатно утиче на све области живота – школовање, рад, односе са породицом и
пријатељима, способности за функционисање у заједници.
Око 800 милиона људи (10.7%) широм света живи са неким поремећајем менталног здравља. Две трећине
ових људи никада не затражи помоћ из стида или страха. Економски трошкови проузроковани присуством
душевних поремећаја чине више од 4% БДП-а широм света. Депресија је водећи узрок инвалидитета. Сваке
године у свету се изврши више од 800.000 самоубистава.
Тренутно је у Србији 5,7% особа старости 18-65 година депресивно (CoV2Soul.rs).
Србија је међу водећим земљама у Европи по броју пријема на ургентно лечење због предозирања
седативима, а лекове за смирење у нашој земљи конзумира више од 20% људи, док је код скоро 5% та
употреба на критичном нивоу.
Широм света 70 милиона људи болује од алкохолизма, 24 милиона од схизофреније, 50 милиона од
епилепсије а 10 до 20 милиона годишње покуша да изврши самоубиство, од којих 1 милион успе себи да
одузме живот. Очекује се да ће по броју оболелих депресија бити болест 21.века. Процена је да више од 25%
особа широм света током свог живота пати од неког облика менталног поремећаја или поремећаја
понашања, а фактори који су у вези са са појавом и током ових поремећаја су сиромаштво, пол, узраст, ратови
и катастрофе, тешке соматске болести и породично и социјално окружење. Ментални поремећаји често имају
за последицу занемаривање озбиљних телесних болести као што су рак, болести срца, дијабетес… Скоро
милијарду људи живи са неким менталним поремећајем, 3 милиона умре сваке године од последица
злоупотребе алкохола, на сваких 40 секунди једна особа изврши самоубиство. Поред тога, пандемија COVID-
19 која је погодила милијарде људи широм света, оставила је дугорочне последице по ментално здравље.
Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја. Ментално здравље је стање у коме
свака особа препознаје своје могућности, успева да се избори са свакодневним стресом, може да ради
продуктивно и способна је да допринесе својој заједници. Ментално здравље је један склад у самој личности,
у емоционалном, социјалном и интелектуалном смислу.
Особе са менталним поремећајима широм света суочене су са кршењем људских права и
дискриминацијом, врло често је третман у многим психијатријским болницама јако лош. Дискриминисани су
и при школовању и запошљавању. У неким земљама чак им је укинуто право гласа, право на брак или право
да буду родитељи!
У циљу унапређења менталног здравља становништва и повећања доступности служби за ментално
здравље, треба превазићи кључне препреке :
у јавном здравственом систему област менталног здравља није препозната као област важна за
деловање и финансирање;
недостатак интегрисане бриге о менталном здрављу у оквиру примарне здравствене заштите;
недовољан број кадрова за бригу о менталном здрављу у друштву (специјалисти психијатрије,
психијатријске сестре, психолози, социјални радници).
Неколико савета добро ће доћи:
Уведите дневну рутину и пратите је, колико год је то могуће.
Устаните и идите на спавање сваки дан у исто време.
Практикујте личну хигијену.
Једите редовно, у одређено време и трудите се да оброци буду здрави.
Редовно вежбајте.
Одредите време за рад и време за одмор.
Одвојите време за ствари у којима уживате.
Пратите поуздане изворе информација. Послушајте савете и препоруке званичних институција.
Смањите број извора вести. Тражите најновије информације у одређено доба дана, једном или два
пута дневно ако је потребно.
Друштвени контакт је важан. Ако је ваше кретање ограничено, останите у сталном контакту са људима
који су вам блиски путем телефона и друштвених мрежа.
Избегавајте употребу алкохола и психоактивних супстанци као начина суочавања са страхом,
анксиозношћу, досадом и друштвеном изолацијом.
Израчунајте колико времена дневно проводите испред екрана. Обавезно правите редовне паузе од
активности испред екрана. Одржавајте баланс свих активности у вашој дневној рутини.
Користите своје налоге на друштвеним медијима да бисте промовисали позитивне приче.
Исправите дезинформације где год их видите.
Помозите другима. Ако сте у могућности, понудите подршку људима у вашој заједници којима је
потребна.
Марија Шутуловић
Дипломирани психолог (клинички смер)
Саветник председника ИПО Србија за превенцију породичног и вршњачког насиља