Након што су Курдске оружане снаге заузеле последње територијално упориште тзв. Исламска Држава у Сирији, једно мало место под именом Багхуз, медији су се почели утркивати у изјавама о крају тероризма понесени пре свега саопштењем Председника Трампа о победи над тероризмом.
Међутим, истина је да је човечанство не само далеко од победе над тероризмом већ и далеко од победе над самом терористичком организацијом ИСИС. Тачно је да самопроглашени калифат више не постоји у територијалном облику на блиском истоку, и то је веома важно јер пре свега ИСИС сада има значајно мање припадника, престале су донације у новцу и опреми, нема више милиона долара од продаје нафте, рекета и пљачки.
Сада треба обратити пажњу на неколико ствари. Прво имамо званичан податак служби безбедности да је више од 40.000 странаца тј. грађана Европе, Америке итд. било у редовима терориста ИСИС ( генерални секретар УН је прошлог месеца изнео податак да ИСИС тренутно има око 15.000 бораца од чега су 3000 странци, Америчка команда даје број од 15-20.000 бораца укупно ) . Многи су погинули, неки су у затворима по блиском истоку, али већина се вратила у своје земље или се са фалсификованим пепирима у таласима избеглица докопала Европске Уније. Многи ће прихватити пораз и вратити се неком можемо назвати нормалном животу. Али илузорно и опасно је сматрати да се то односи на све. Треба бити спреман да ће неки приступити другим терористичким групама. Неки ће пробати да се прилагоде животу у миру али неће успети, дакле имаћемо неку врсту тзв. Вијетнамског синдрома. Тероризам усамљених вукова је такође присутна реалност и опасност.
Такође постоје подаци о више хиљада странаца који се налазе негде на Блиском Истоку у такозваним џеповима, малим групама у неким селима или забитима Сирије или Ирака за које ће бити потребно много времена да се лоцирајуи очисте јер у питању је површина од 88.000 квадратних километара која је скоро идентична површини Србије. За очекивати је да ће се они прикључити некој од терористичких група које су биле повезане или настале распадом ИСИС. Најбоље ће без сумње узети Ал Каида.
Имао сам прилике да видим извештаје који говоре о припадницима ИСИС који су користећи некадашње канале за шверц оружја са палестинским терористичким групама, исте искористили да би се пребацили на ту територију због чега је и приметно веће војно ангажовање Израела.
Терористи ИСИС су присутни осим у Сирији и Ираку још у Јемену, Сомалији, Алжиру, Египту, Нигерији, Синају и Филипинима.
Међутим сада је најважније након победе у Сирији, победити идеологију ИСИС у глобалном смислу. То ће бити права борба у коју ће морати бити укључени сви нивои друштва почевши наравно од државе али и нво, струковна удружења као ИПО, психолози, медији. То се мора урадити да не би смо имали копију калифата негде другде, рецимо у Нигерији где хара терористичка организација Ал Шабаб али и у нашем комшилуку, делу Босне под управом Сарајева где имамо појаве мини калифата у виду отуђених насеља која живе по неким својим правилима не признајући власт владе нити верску власт Исламске заједнице у БиХ и наравно на делу Косова под контролом власти у Приштини где не постоји никаква контрола над повратницима из редова ИСИС.
Илија Животић