ЗАПАМТИТЕ! ТРГОВЦИ ЉУДИМА МОГУ БИТИ И МУШКАРЦИ И ЖЕНЕ, А НАЈЧЕШЋЕ СУ ТО ОСОБЕ БЛИСКЕ ЖРТВАМА!

 

КО СУ ЖРТВЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА?

Жртве трговине људима су жене, мушкарци и деца, независно од свог порекла, година, националне припадности, образовања, социјалног статуса или неке друге особине. Не постоји профил жртве по коме се жртве трговине људима недвосмислено издвајају од других особа, нити се лакше могу препознати, али свакако постоје фактори који могу да допринесу томе да особа постане жртва. У највећем проценту жртве трговине људима су жене и девојке (на годишњем нивоу најчешће око 80-90% идентификованих жртава), и велики удео међу идентификованим жртвама чине деца. Број деце која која постају жртве трговине људима је у порасту. 

 

КО СУ ТРГОВЦИ ЉУДИМА?

Трговац људима може бити свако – мушкарци и жене, а врло често су то особе од поверења, сродници, чак и чланови уже породице жртве, као и људи које жртва познаје дужи временски период. Експлоатацију може вршити и непозната особа коју је жртва упознала тражећи посао, могућност за школовање у другој земљи или другом граду, брак и сл. Жртва има поверење у свог злостављача, верујућу у свет где се снови остварују. Сан бива створен, а онда на најсуровији начин и уништен.

 

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ОБЛИЦИ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА? 

• Сексуална експлоатација и принудна проституција. 
• Принудни рад. 
• Принудно просјачење. 
• Принуда на вршење кривичних дела. 
• Трговина органима (принудно узимање органа ради њихове продаје). 
• Принудни рад у кући. 
• Принудни бракови

 

МЕХАНИЗМИ КОНТРОЛЕ ЖРТАВА

Злостављане особе су изложене различитим облицима насиља (психичко, физичко, сексуално) и мучења, како би се обезбедила потпуна контрола над њима, сломио њихов отпор и осигурала послушност према трговцу људима. 

Механизми контроле су : 

• Заточеништво/изолација 
• Претња и употреба насиља/изазивање страха 
• Употреба и претња репресијама према жртвиној породици
• Обавеза враћања дуга 
• Перцепција контроле – жртва нема перцепцију своје контроле на
• Реакција научене беспомоћности – последица поновљеног излагања трауматским и одсуства икакве могућности да жртва утиче на исход догађаја.

 

Ови „третмани насиљем” када трају дужи временски период могу се сматрати тортуром. После одређеног времена, као последица оваквих претњи и насиља, јавља се то да жртва престане да осећа и изгуби доживљај да је особа, да има потребе и жеље и извршава наређења баш онако како трговац људима од ње тражи. Отупелост тада постаје једини начин да се ужас у коме се нашла физички и психолошки преживи. Страх је веома моћно оружје када се нађе у рукама трговаца људима, чији профили личности често показују психопатске карактеристике и озбиљне поремећаје у социјалном функционисању. Ужасе, тортуру и претњу по губитак идентитета које жртве преживе, у стручној литератури називају и искуством менталне смрти.

 

ПОСЛЕДИЦЕ КОЈЕ ТРПЕ ЖРТВЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

 

• физичке повреде, краткорочно и дугорочно лоше физичко здравље
• психосоматске болести
• посттрауматске стресне реакције које могу да пређу и у посттрауматскистресни поремећај
• депресивност 
• изостанак емотивних реакција
• самооптуживање
• анксиозност и анксиозни поремећај
• болести зависности 
• стокхолмски синдром
• беспомоћност и недостатак смисла
• кошмарни снови
• љутња и проблем са контролисањем беса
• суицидалне идеје и покушаји самоубиства
• параноја
• фатализам и изливи беса
• проблеми у свакодневној бризи о себи
• проблеми са спавањем
• губитак поверења у људе
• дисоцијативни поремећаји итд.

 

СТОКХОЛМСКИ СИНДРОМ је појава зближавања, развијања одређених осећања, па чак и специфичног облика љубави  између жртве и злостављача. Заснива се на емоционалном везивању талаца за сопствене отмичаре, које се, између осталог, манифестује оправдавањем њихових поступака и одбијањем сведочења и сарадње са полицијом након ослобађања из заточеништва. Ово се објашњава урођеном потребом развијања специфичног механизма преживљавања у условима егзистенцијалне угрожености. Примери синдрома појављују се у пракси и у случајевима породичног насиља, инцеста, ратних злочина, концентрационих логора или секти. Услед осећаја немоћи, али и потребе да сопствени психички положај олакша истицањем позитивних страна злостављача, жртва ствара неприродни однос савезништва са злочинцем, истовремено улазећи у сукоб са онима који пружају помоћ (полиција, стручне службе…). Такође постоји и специфична корелација између времена проведеног у заточеништву и испољеног зближавања. Што је овај период дужи, то је код жртава израженија “љубав” спрам њихових злостављача.

 

ОПОРАВАК ЖРТАВА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

 

Сваки разговор о трауматичним искуствима може покренути емоције и мисли са којима жртва тешко излази на крај и представља претњу од ретрауматизације. Трговина људима и догађаји којима су жртве изложене су комплексна или сложена траума. 

Уколико скупе довољно храбрости и снаге да побегну или издрже довољно дуго да дочекају полицијску интервенцију или да буду избављене, то не значи да ће изаћи из круга насиља у коме се налазе. Већина жртава се враћа у исту ситуацију из које су и покушале да побегну јер околина не зна и не жели да зна шта им се догодило. Породица и институције неретко одбацују сваку одговорност и додатно намећу осећање кривице и срама.  За почетак је најбитније да се налазе у сигурном простору и окружењу. Процес опоравка је спор и на њега утичну многи фактори, како лични (физичко и ментално здравље особе, позитивна веровања, тако и материјална ситуација, али и социјална подршка. 

Важно је и да терапеути разумеју да трговина људима није интелектуални конструкт већ соматско искуство и поента јесте у телу над којим су и вршене злоупотребе. Један од најважнијих аспеката менталног здравља јесте доживљај свога тела као сигурног места. Овај аспект је трговином људима уништен и особа не доживљава своје тело као сигурно место за себе. Тело више не припада особи, она не може да контролише своје тело, потребе које оно има,

кретање итд. Дакле, у трговини људима оно је особи одузето, оно њој не припада. Зато је важно разумети тело и поруке које оно доноси у терапију.

Поред враћања поверења у људе, враћање доживљаја сопственог тела као сигурног места постављено је као најважнији психотерапијски циљ. За жртве речи често немају смисао, а тело је одсечено и немогуће је да оне

осећају све док су одсечене од свог тела.

Социјална подршка је изузетно значајан извор опоравка и превладавања кризне ситуације и трауматског. Опоравак у великој мери зависи од околине, породице, блиских пријатеља, партнера, али и од особа које им пружају подршку. Свест о томе да је особа прихваћена, вољена, уважавана, подржавана, да постоји неко на кога може да се ослони и добије помоћ, утиче на самопоштовање и на слику о себи, а помаже и да се лакше и брже опорави и превлада и најтеже животне околности.

 

ПСИХОЛОШКА ПОДРШКА ЗА ЖРТВЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

 

Професионалци у систему који долазе у контакт са жртвама треба да жртвама пружају подршку и да им приступају са стрпљењем. Трауму и њене последице треба да разумеју лекари, психолози, психијатри,  адвокати, тужиоци, запослени у центрима за социјални рад итд. Свака карика система која има своју улогу у пружању различитих врста помоћи има своју улогу и у психолошкој подршци жртви. Када систем добро функционише, жртва добија поруку да је подршка коју има јача од трговца и враћа јој се моћ коју је изгубила постајући жртва трговине. Зато професионалци треба да  одговорно обаве свој посао, дају адекватне информације и не обећавају немогуће, не осуђују и не стигматизују. Када се професионалци овако понашају, они пружају сигуран простор у коме се жртва опоравља и скупља снагу да се реинтегрише у друштво и социјалне токове, али и обради  емоције и мисли везане за догађаје које је преживела.

За рад са жртвама трговине људима препоручен је Фазни модел интегративног психотерапијског рада на трауми као један од модела  који се показао као успешан у пракси. Модел има три фазе, које нису строго линеарне него се одвијају у спирали и често се међусобно смењују. Циљ је да се интегришу аспекти личности који су неприхватљиви клијенту, обнови или изгради сигурна афективна везаност, да клијент освести постојеће снаге, изгради нове вештине и споји све делове своје личне приче. Модел подразумева фазу стабилизације и сигурности, затим фазу обраде трауматских искустава и фазу подршке променама, у оквиру којих се подразумевају различите терапијске интервенције, различита понашања терапеута, као и различити терапијски циљеви.

 

 

С обзиром на то да је тема психичких последица и опоравка жртава трговине људима широка, одлучили смо, да као наставак на тему претходног вебинара ”Борба против трговине људима” направимо нови вебинар о психичким последицама жртава трговине људима, који ће се одржати 7.11.2021. у 12 сати преко zoom платформе. Пријаве можете слати као и до сада на e-mail : ipo.courses@gmail.com

 

 

Марија Шутуловић

Дипломирани психолог (клинички смер)

Саветник председника ИПО Србија за превенцију  породичног и вршњачког насиља