ПРАВИЛНИК О ДЕЧИЈИМ АУТО СЕДИШТИМА

На основу члана 31. став 6. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – УС, 55/14, 96/15 – др. закон, 9/16 – УС, 24/18, 41/18, 41/18 – др. закон, 87/18 и 23/19) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

 
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре доноси
 
ПРАВИЛНИК
 
о безбедносним седиштима
 
“Службени гласник РС”, број 126 од 23. октобра 2020.
 
 
Члан 1.
 
Овим правилником се прописује начин превожења деце у безбедносном седишту и услови које мора да испуњава безбедносно седиште када се употребљава у моторном возилу.
 
Члан 2.
 
Израз употребљаван у овом правилнику има следеће значење:
 
Безбедносно седиште је систем за безбедно везивање лица који служи да ограничи покретљивост тела за време превоза у циљу смањења опасности од повреда у случају наглог успорења возила, односно у случају саобраћајне незгоде.
 
Члан 3.
 
Безбедносно седиште се, по правилу, састоји из дела у које је лице смештено, комбинације каишева или савитљивих компоненти са сигурносном копчом, механизма за подешавање и прикључака, које се као такво причвршћује за возило.
 
Безбедносно седиште може имати додатке као што су додатак за седење, штитник од удара итд.
 
 
Члан 4.
 
Безбедносно седиште мора бити хомологовано, односно најмање испуњавати једнообразне техничке услове прописане UNECE правилницима 44/03 или 129.
 
Хомологовано безбедносно седиште је означено одговарајућом ознаком која најмање садржи следеће елементе: хомологациону ознаку „Е” са одговарајућим бројем државе која је издала хомологацију, хомологациони број, назив категорије безбедносног седишта, масу односно висину лица.
 
Члан 5.
 
Безбедносно седиште се причвршћује и користи у возилу у складу са декларацијом и упутством произвођача возила, односно произвођача безбедносног седишта, где је наведено на који начин и у којим типовима возила се безбедносно седиште може безбедно користити.
 
 
Члан 6.
 
Безбедносна седишта деле се у две класе:
 
1) потпуно (интегрално) безбедносно седиште које се састоји од елемената за ограничавање покретљивости тела, односно елемената прописаних чланом 3. овог правилника, које се може причврстити сопственим каишевима односно прикључцима и тако чини потпун систем безбедног везивања лица;
 
2) непотпуно (неинтегрално) безбедносно седиште које захтева употребу сигурносног појаса возила у циљу ограничавања покретљивости тела или седишта и које тада чине потпун систем безбедног везивања лица.
 
Члан 7.
 
Безбедносна седишта се, према маси лица, разврставају у пет група:
 
1) Група 0, намењена за лица масе мање од 10 kg;
 
2) Група 0+, намењена за лица масе мање од 13 kg;
 
3) Група I, намењена за лица масе од 9 до 18 kg;
 
4) Група II, намењена за лица масе од 15 до 25 kg;
 
5) Група III, намењена за лица масе од 22 до 36 kg.
 
Поред разврставања из става 1. овог члана, безбедносно седиште према маси лица може обухватати више од једне групе под условом да испуњава захтеве сваке појединачне групе („комбиновано безбедносно седиште”).
 
Члан 8.

 
Поред масе лица, критеријуми за правилно коришћење безбедносног седишта, које испуњава једнообразне техничке услове прописане UNECE правилником 129, су висина и старост лица.
 
Члан 9.
 
Дете ниже од 135 cm превози се везано у одговарајућем, хомологованом безбедносном седишту.
 
Сви каишеви, штитници од удара и савитљиве компоненте са сигурносном копчом безбедносног седишта, који ограничавају покретљивост тела детета у безбедносном седишту, треба да буду правилно подешени и причвршћени, у складу са упутством произвођача безбедносног седишта.
 
У случају да се покретљивост тела детета у безбедносном седишту ограничава коришћењем сигурносног појаса возила, сигурносни појас возила се затеже преко кукова, преко рамена и груди детета или преко штитника од удара уколико је он саставни део безбедносног седишта.
 
Члан 10.
 
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
 
Број 119-01-00559/2020-03
 
У Београду, 19. октобра 2020. године
 
Министар,
 
проф. др Зорана З. Михајловић, с.р.