Организовани криминал је једна од болести друштва која је нажалост неизлечива. Постоје лекови који је могу сузбити и држати под контролом, али нажалост нема пацијента у виду државе који се стопроцентно излечио. Ситуација са короном је на почетку уздрмала све сфере организованог криминала али се он као и већина вируса новијег доба прилагодио ситуацији, мутирао и сада опет напада здраво ткиво друштва. У наредним редовима представићемо Вам наше виђење ситуације настало на основу истраживања наших чланова на терену у неколико држава Европске Уније као и информација добијених приликом недавне посете представника наше ИПО организације Уједињеним Нацијама.
Проблеми са којима су се суочиле криминалне групе :
- Затварање граница- што је довело до отежаног кријумчарења наркотика, оружја и трговине људима. Такође шверц миграната и фалсификовање докумената су доживели пад од 90 процената.
2. Затварање клубова и полицијски час- довело је до пада тражње за наркотицима пре свега кокаином и синтетичким дрогама које се користе приликом вечерњих излазака. Забележен је пад проституције и кривичних дела која су повезана са тим.
Међутим, горе наведено не значи да су се криминалци примирили. Напротив, широм Европе забележени су сукоби око територије изазвани падом промета. Када промет пада, потребна је већа територија за дистрибуцију како би се надоместио губитак али и показало онима који сумњају у доминацију неке групе под новим условима да она и даље постоји.
Прилике за нове криминалне инвестиције и облике деловања
Погрешно је потцењивати вође криминалних група. Поготово међународних чији обрт капитала се мери у десетинама, стотинама или милијардама долара. Ти људи су све осим неинтелигентни. А дефиниција интелигенције је адекватно реаговање у изненадним и непредвиђеним ситуацијама. Тако је било и у овом случају који обрађујемо. Након почетног шока и празног хода криминалне организације су увиделе следеће шансе у Корона кризи :
- Инвестирање у легалан бизнис. Многе приватне компаније нису имале довољно акумулираног капитала да могу да издрже неколико месеци са знатно смањеним приходима. Велики број није био у ситуацији из разноразних разлога да добије кредите за обртна средства. У многим државама помоћ из државног буџета је каснила или није била довољна. Ту су јавља опасност да припадници организованог криминала изврше откуп компанија или докапитализацију прљавим новцем. Посебно су угрожене теретане, кафићи и барови, хотели , дискотеке и слично.
- Поједине гране и подгране привреде доживеле су процват као што је интернет трговина, трговина медицинском опремом ( Напуљска криминална организација Камора већ годинама улаже у овај привредни сектор), производња дезинфекционих средстава, достава производа и слично. Можемо претпоставити да су се поједине компаније такође обратиле власницима сумњивог капитала како би успеле да набаве потребне сировине и задовоље одједном огромно тржиште или се нашле на њиховом нишану са циљем инфилтрације у овај продуктивни сектор. Једно од првих улагања након избијања пандемије било је према речима Роберта Савијана ( писца бестселера Гомора о Напуљској мафији познатој као Камора, који иначе од тада живи под заштитом полиције скривајући се на тајним локацијама) у куповину великог броја погребних предузећа. https://www.fanpage.it/attualita/lallarme-di-roberto-saviano-pandemia-occasione-per-la-criminalita-organizzata/
3. Фалсификовање тражених производа. Забележене су заплене фалсификованих маски, рукавица, скафандера и остале опреме као и различитих врста лекова и суплемената за које је претходно путем интернета рађена кампања у смислу да помажу да се вирус добије или да се лакше прође заразу https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-52253783. Такође забележене су и знатне заплене фалсификованих ПЦР тестова. У Србији је ухапшена и једна група која је грађане снабдевала фалсификованим налазима тестова у тренутку када је Црна Гора била отворила границу за наше туристе. https://www.blic.rs/vesti/hronika/lazni-pcr-testovi-od-30-do-100-evra-grupa-falsifikatora-izradivala-dokumenta-za/m05ezsw
4. Интернет преваре. Последица рада од куће али и увођења полицијског часа била је да су људи више времена проводили за рачунарима. То је довело до огромног повећања онлајн куповине што је довело до посећивања различитих сајтова, од којих су многи били небезбедни. Последица је крађа многих идентитета али и средстава са картица, пејпал налога и слично. Забележени су и сајтови фантомских хуманитарних организација који су прикупљали донације за наводно угрожене грађане. Такође било је доста случајева да се реализују класичне уцене. Наиме приликом отварања појединих сајтова или линкова у рачунар би доспео вирус који би га аутоматски закључао. Тада би власник добијао поруку да плати откуп односно откључавање свог рачунара, најчешће у крипто валути. https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3907583/korona-virus-sajber-kriminal-poruke-aplikacije.html
5. Највећу шансу организоване криминалне групе виде у крађи средстава које државе определе за помоћ привреди пре свега оним деловима који су највише погођени а то су туризам, угоститељство, превоз итд. Из тих разлога ту је неопходна и највећа контрола дистрибуције средстава у смислу прецизних и оштрих критеријума за доделу.
6. Такође криминалне групе своју шансу виде и у инфраструктуралним пројектима широм света а који се тичу изградње или унапређења постојећих болница. Не сме се пренебрегнути чињеница о упливу организованог криминала у сличне пројекте које су претходних година спроводиле државе погођене различитим непогодама као што су државе Латинске Америке након урагана , Италија након земљотреса или Јапан након цунамија 2011 године. https://www.theguardian.com/world/2011/jun/15/yakuza-swaps-charity-for-reconstruction
7. Корупција високих званичника ради добијања тендера за хитне набавке или пак ради избегавања тендера и проглашавања набавки тајном или хитном услед чега се иде на непосредну нагодбу https://www.slobodnaevropa.org/a/afera-respiratori-premijer-novalic-solak-i-hodzic-sipa-tuzilastvo/30641481.html
На крају остаје нам нада да ће и ова пошаст проћи. Да ћемо имати што мање жртава и штете. Да ће психичке последице по грађане бити што мање. Али и да ће казне за оне који ову ситуацију користе да би се обогатили бавећи се криминалом бити драконске и служити за пример у некој следећој кризи.
Аутор
Илија Животић