МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ У ДОБА КОРОНЕ-КАКО ПОБЕДИТИ СТРАХ

                         

       Ситуација у којој смо се нашли није нешто што смо били у прилици да искусимо. Јединствен догађај у целом свету проузрокован корона вирусом довео је код много људи до осећања страха од непознатог, до напетости, неизвесности, па чак и анксиозности и депресије… највише због препоручене (само)излоације као мере за очување нашег здравља и наших породица. Пред колапсом су здравствени системи, светска економија. Читајући текстове многих колега дошла сам на идеју да напишем текст који ће, надам се, многе од Вас охрабрити и бити Вам смерница за превазилажење ове ситуације која од нас захтева огромно разумевање и пре свега прилагођавање.
Брига због здравља и неизвесност наше будућности и будућности наших ближњих брине све нас. Иако се трудимо да гледамо позитивно и не губимо наду, депресија може да се јави због страха и бриге, али и (само)изолације. Новонастала ситуација се може посматрати и као животна криза, која се у психологији дефинише као ’’нормална’’ реакција на новонастале неповољне околности које нас избацују из стања равнотеже и од нас захтевају нове облике адаптације. С обзиром на то, стрепња, анксионзност, нерасположење, напетост, страх, су тзв. нормалне реакције у ненормалним околностима. Очекиване су и промене расположења, ритма спавања, поремећен режим исхране, главобоље… Неизвесност услед пандемије која се шири и ’’осуђеност’’ на изолацију су значајан ризик по наше ментално здравље. Запамтите, криза није болест, ни психички поремећај. Најбитније је да схватимо да су наше (горе описане) реакције потпуно ОК и да ће свака криза проћи. Свака кризна ситуација је стрес и изазов али не мора да значи да ће увек имати негативан крај.

Како очувати ментално здравље?
Препознајете код себе сва она горе наведена осећања? Не брините, то је уобичајено у оваквим ситуацијама, као што је у нормалним ситуацијама уобичајен страх од болести, умирања, губитка посла, основних средстава за живот. У овој ситуацији нормално је и осећање беспомоћности, неизвесности, досаде, усамљености… Даћу Вам неколико савета како очувати ментално здравље…..

1) Успоставите дневну рутину – Ово прва и кључна тачка. Ванредна ситуација нам намеће осећаје нестабилности, губитка контроле и дезорјентисаности, а ако осмислимо сопствени план дневне рутине и активности пробудиће у нама управо супротно, осећај сигурности, (само)контроле и сопствене вредности. План се може направити на дневном или недељном нивоу, с тим да се не фиксирамо апсолутно на рутину већ да оставимо простора и за модификовање према тренутним потребама и осећањима.
2) Контролишите информације које долазе до Вас – Нисмо апсолутно свесни ефекта који информације производе. Свесно ограничите и контролишите количину информација које пратите. Прилив нових информација је константан и може створити образац зависности који нас подсвесно тера на стално и неуморно тражење нових информација, а то може изазвати константан стрес, јер осећај који имамо поседујући информације ствара илузију да имамо све под контролом. Зато је довољно да се информишете до два пута дневно. Избегавајте праћење информација непосредно након буђења или одласка на спавање јер смо тада највише подложни да се ’’уживимо’’ емоционално у тему. Ограничите себи време у дану које посвећујете овој теми.

3) Водите бригу о здрављу, телу и хигијени – Пратите препоруке стручњака, будите физички активи колико је то могуће (постоји доста снимака на интернету за лагане вежбе у кућним условима, а постоје и разни начини импровизације). Физичка активност је битна јер помаже да се ослободимо акумулираног (нагомиланог) стреса. Такође и избалансирана исхрана има ефекат на ментално здравље.

 

 

4) Немојте бити социјално дистанцирани, већ социјално повезани – Ми смо социјална бића. Контакти и комуникација су нам јако важни, и зато је јако битно одржавати контакте са ближњима. Користећи технологију, уз вишак времена који сада имате, искористите прилику и посветите време онима којима до сада нисте могли.

5) Помозите другима и пружите им подршку – Није необично да је у оваквим ситуацијама појачан осећај солидарности и емпатије, као и повезивање са људима који се налазе у сличној ситуацији. Тако можемо и увидети шта је потребно нашим ближњима, била то помоћ у виду набавке, плаћања рачуна, или, најбитније, разговора, посебно са онима који су старији. Помажући другима, помажемо и себи. Чинимо ситуацију лакшом, фокус са бриге и проблема склањамо, а за узврат добијамо осећај задовољства и повезаности.

6) Регулишите страх од непознатог – Корона вирус посматрамо као делимично непознат и претећи што може изазвати сва она пратећа осећања. Ако приметите да Вам се мисли крећу у смеру катастрофе или најгорег могућег сценарија, то је последица анксиозности, а те мисли можете умирити уз подршку околине, евентуално психотерапеута, физичком активношћу или релаксационим техникама. Посматрајте неизвесност као саставни део живота уместо као непријатеља кога је неопходно елиминисати.

7) Исправно процените опасност – Подаци о опасности и смртности, када би се превели у процену опасности ситуације могу бити збуњујући и самим тим могу изазвати осећаје непосредне опасности и панике, или пак, напротив, могу изазвати минимизирање осећаја непосредне опасности и индиферентан став према ситуацији у којој смо. Зато немојте себе преокупирати искључиво бавећи се великим приливом информација.

8) Прихватите и разумите тренутна стања и емоције – Као што сам већ на почетку рекла, сасвим је природно да се не осећамо апсолутно добро. Важно је не постављати себи нереалне циљеве и очекивања. Најбитније је адаптирати се з дана у дан. Посматрајте своје емоције, направите простора за њих, иако су оне негативне. Не дозволите да оне владају вама, јер све те емоције долазе и пролазе.

9) Бавите се својим негативним емоцијама – Немамо сви исти праг толеранције, а праг толеранције на негативне емоције иначе код свих нас није посебно висок. Негативних емоција се можете решити кроз разне активности – кроз игру, покрете, физичку активност, креативност, онлајне курсеве, школе… На крају крајева, иако ће Вам деловати смешно или блесаво, верујте да делује и ово : плакање, викање у јастук, ударање јастука, па чак и цеђење водом натопљеног пешкира. О су неке од импровизованих техника за ослобађање од напетости и стреса.

10) На крају, запамтите једну ствар – И ОВО ЋЕ ПРОЋИ. Ова ситуација у којој смо се нашли јесте нека трка, са невидљивим такмичарем, али је трка са извесним крајем! Посветите се садашњем тренутку и ономе што сами можете да контролишете и на шта сами можете да утичете. Свако од нас се са овим бори индивидуално. Ослушкујте своје емоције и своје потребе.

 

Марија Шутуловић
Дипл. психолог (клинички смер)
Саветник председника ИПО за
превенцију вршњачког и породичног насиља