16. новембар – Mеђународни дан толеранције
Међународни дан толеранције је установио UNESCO. Обележава се широм планете, уз
подсећање да сви имамо право да будемо оно што јесмо, као што и други људи имају право на
своју посебност. То је дан који подсећа на поштовање и уважавање другачијих од нас. Према
Декларацији УН, установљеној 1995. године у Паризу, толеранција је прихватање чињенице да
људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима,
имају право да живе и буду то што јесу.
Циљ Међународног дана толеранције је између осталог и истицање потребе за
толеранцијом у друштву и указивање на негативне ефекте нетолеранције. Такође, битно је
фокусирати се и на појмове толеранције, људских права и ненасиља ширењем знања о људским
правима.
Појам толеранција потиче од грчке речи tolerare, што значи подносити. Толеранција,
дакле, подразумева подношење и уважавање туђих идеја, ставова и начина живота. Бити
толерантан значи бити свестан да су други различити у односу на нас саме и прихватање те
чињенице у свакодневном животу.
Према дефиницији Уједињених нација, толеранција подразумева и поштовање, прихватање и
уважавање богатства различитости у светским културама.
Толеранција је прихватање различитости у најширем смислу, и свест да свако људско
биће заслужује поштовање. То није израз слабости, попустљивости или негативна особина.
Толерантна особа је она која се држи својих уверења, али такође прихвата чињеницу да и други
имају право на своје мишљење као и право да буду оно што што јесу. Толеранција се учи, као што се
учи и да сукобе мирно решавамо, јер су они саставни део нших живота. Културу мира, толеранције
и разумевања треба да градимо сви заједно и да сви заједно стварамо толерантно и отворено
друштво које уважава различитост и свима пружа једнаке шансе и могућности.
Нетолеранција се најчешће испољава на вербалном нивоу, када је човек у ситуацији са
битно другачијим људима. Нетолеранција се изражава вређањем, ругањем, насиљем, хладним
тоном гласа, и на разне друге начине, док толеранција подразумева љубазан тон гласа,
смешак, похвале, и друго.
Човек је тај који показује спремност на толерантно понашање и радознао је према
различитостима. Често не постоји разлог из личног искуства да људи буду нетолерантни према, на
пример, људима друге оријентације или различитим народима које никада у животу нису видели.
Људи нису склони да мрзе, али, због искуства и утицаја околине показују опрез према свему новом
инепознатом.
Начин изражавања толеранције у великој мери зависи од образовања и васпитања, на
начин да ће образованија и боље васпитана особа своје неслагање исказати на софистициранији
начин и мање очигледан за разлику од необразованих и неваспитаних људи. Најчешће смо
толерантни према онима који су нам слични а толеранција је смањена према онима који су
другачији од нас. Људи који размишљају и понашају се другачије од нас, плаше нас, јер не можемо
да предвидимо њихове реакције и не знамо како би се према њима опходили. Страх рађа
одбојност, нетрпељивост и непријатељство.
Упознајући друге људе, разумевајући другачије вредновање стварности, постајемо богатији.
На тај начин боље разумемо та страна понашања, али и себе. Темељ квалитетније комуникације је
прихватање и разумевање различитости. Богатство је у тој различитости. Бити толерантан, значи
односити се према другима онако како би желели да се они односе према нама.
Нашим уставом је загарантована једнакост свих грађана и забрањена свака
дискриминација, непосредна или посредна, нарочито на основу пола, националне припадности,
друштвеног порекла, политичког уверења, културе, језика, старости, психичке и физичке
инвалидности.
Међународни дан толеранције је прилика да упозоримо колико су нетолеранција,
дискриминација, мржња, дискриминаторни ставови и предрасуде још укорењени у Србији, упркос
изричитим забранама гарантованим Уставом и прописаним законима.
Србија је земља пуна изазова. Међутим, различитости се радикализују, а нетолеранција
испољава свакодневно. Али, постоји нешто на шта никада не треба показати толеранцију – а то је
насиље, које је извориште и полазиште сваке нетолеранције.
‘’Ко жели да је стално у праву, мора често да мења мишљење.’’
Душко Радовић
Аутор:
Марија Шутуловић
Дипломирани психолог (клинички смер)
Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља