МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЉУДСКИХ ПРАВА

Међународни дан људских права обележава се од 1950. године широм света 10. децембра. Тог дана 1948. године, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима, која је први свеобухватни акт и инструмент заштите људских права. Овај датум је прекретница у савременој историји када су се нације света удружиле како би једном и заувек стале на крај геноциду насталом за време Другог светског рата. Универзална декларација о људским правима један је од првих значајнијих достигнућа Уједињених нација који као документ представља основну филозофију правно обавезујућих међународних инструмената насталих након 1948. године.

Уједињене нације су 10. децембра 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима, у којој је истакнуто да су та права универзална и да не зависе од националне, државне, идеолошке, социјалне и културне припадности. Тим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека- од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.

Међународни дан људских права се обележава широм света како би се указало на значај поштовања права и достојанства сваког појединца.

Овогодишња тема „Смањење неједнакости и унапређење људских права” посебно је важна јер пандемија COVID-19 и њене социоекономске последице све више негативно утичу на људска права. Дан људских права подсетник је на то да су људска права универзална, недељива, неотуђива, међузависна и међусобно повезана. Током целе 2021. ЕУ је у складу с Акционим планом за људска права и демократију (2020 – 2024.) наставио јачати глобалне активности усмерене на одбрану и оснаживање људских права у целом свету.

 

Људска права су основна права која има свака особа, која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално и етничко порекло, боју коже, веру, језик или било који други статус.

„Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свијешћу и требају једни према другима поступати у духу братства“.

 

У Републици Србији људска права су загарантована Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима.

 

На данашњи дан завршава се и глобална кампања 16 дана активизма против родно заснованог насиља, која почиње 25. новембра Међународним даном борбе против насиља над женама и завршава 10. децембра Међународним даном људских права, у оквиру које је Центар за права детета (ЦПД) спровео акцију подизања свести друштва са циљем нулте толеранције на родно засновано насиље над девојчицама

Том приликом, ЦПД је указао на то да се неформалним образовањем не смемо бавити само онда када се догоде инциденти и када медији извештавају о узнемиравајућим догађајима сексуалног насиља над девојчицама, већ да је неопходно уредити област неформалног образовања како би се осигурало безбедно, здраво и подстицајно окружење. Непостојање одговарајућих стандарда и процедура у правним субјектима и организацијама који се баве неформалним видовима образовања, као и неблаговремено реаговање надлежних органа довело је до неповерења у институције и стварања климе у којој је најсигурније ћутати и не мешати се.

 

Према резултатима истраживања “Препознај насиље, реци не”, свака трећа девојчица у Србији, узраста од 15 до 18 година, пријавила је да је доживела сексуално насиље, а мање од 3% девојчица обратило се надлежним институцијама.

Како бисмо осигурали безбедно и подржавајуће окружење за девојчице и свако дете у Србији, неопходно је успоставити јасан законодавни оквир у области неформалног образовања и повезати различите системе кроз мултисекторски приступ, увести стандарде и процедуре у свим привредним субјектима (било да је реч о школама, школицама, клубовима, студијима и др. облицима неформалног рада са децом). Поред тога, неизоставно је и информисање и едукација оних који раде са децом у неформалном образовању, затим родитеља, као и девојчица.

 

Аутори :

Др Илија Животић, председник ИПО Србија

Марија Шутуловић, Дипл. психолог (клинички смер), Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља