Криминалистичко профилисање је алат истраге и процес извођења закључака о карактеристикама починиоца на основу последице извршеног кривичног дела.
Профилисање представља истражну методу која се користи за идентификацију и проналажење непознатих извршилаца кривичних дела. Психолошки профил извршилаца ,са посебним акцентом на извршиоце најтежих кривичних дела ,као што су убиства И силовања, одувек је био предмет највећег истраживања .међутим, док су психолози ,психијатри И стручњаци сличних дисциплина раније вршили анализу извршиоца тек по његовом лишењу слободе, сада је могуће, уз помоћ ових стручњка вршити профилисање И у току истраге.

За добијање криминалистичког профила извршиоца, потребно је да профајлер анализира све доказе пронађене на лицу места, као и прикупљених података о жртви кривичног дела. Профајлер мора бити упознат са комплетном документацијом с лица места, целокупним доказним материјалом, као и приступ комплетним подацима о личности жртве ,фоографијама, животним навикама итд.

Под криминалистичким профилисањем се подразумева техника сазнавања особина извршилаца ,на основу анализе његовог понашања,његове интеракције са лицем места и зртвом и поступака у току злочина.
Све технике профилисања имају исти циљ,а то је помоћи полицији да из укупног броја осумњичених,елиминишу неке ,односно ,усмере на потенцијалне извршиоце.
Једна од најпознатијих метода криминаистичког профилисања је криминалистичка истразна анализа,која се најчешће састоји из следећих корака:
-Прикупљање информација неопходних за израду профила
-Процес доношења одлука
-Оцена злочина
-Криминални профил
-Истрага
– Лишење слободе извршиоца

 

Прикупљање података неопходних за израду профила извршиоца ,подразумева податке о жртви,лицу места,
резултатима обдукције. У поступку анализе, неопходно је установити да ли је жртва била унапред одређена за напад или је случајно изабрана. Профил извршиоца биће тачнији ,уколико профајлер успе потпуније да ослика жртву .Анализу самог лица места ,профајлер ће вршити тако што ће проучити документацију са увиђаја ,реконструкције догађаја и сл. Овде се нарочита пажња посвећује намерном мењању лица места ,односно фингирању, што ће знатно отезати даљи ток истраге и анализу извршиоца.
На пример ,резултати обдукције ,у случају убиства, рећи ће нам које оружје је коришћено за извршење.
Одређена врста оружја ,највећи ефекат остварује на одређеном делу тела ,на пример ватрено оружје најтеже повреде остварује у пределу главе и срца, нож у пределу грудног коша и врата итд. Врста оружја се сматра као лични печат убице ,што ће боље омогућити анализу његовог карактера, темперамента и осталим личним карактеристикама.

У основи свих техника профилисања ,постоје два основна логичка метода ,индукција и дедукција.
Индуктивним закључивањем профилисања извршиоца кривичног дела, долази се до закључака уопштене природе,
Које само представљају мању или већу вероватноћу да извршилац поседује неке особине. Овом методом профилисања ,добијају се подаци од мањег значаја и они се углавном заснивају на поређењу ранијих извршилаца сличних кривичних дела.
Дедукација се користи,тако што се из статистичких података о претходним случајевима извлаче претпоставке о карактеристикама извршиоца .Овај процес профилисања се не спроводи да би се постојеће претпоставке потврдиле, већ да би се свака могућа особина извршиоца тестирала на конкретним доказима и утврдила њена нетачност. Када се на крају свака од наведених хипотеза одбци или реконструише ,остају као хипотезе које ни у једном утврђивању компатибилности са материјалним доказима нису побијене.
На крају закључујемо да је профилисање извршилаца кривичних дела у криминалним истрагама веома опширна и интересантна тема ,али и веома захтевна за сваког профајлера ,који се ора потпуно посветити овој анализи ,како бисмо стигли до крајњег циља,а то је лишење слободе правог извршиоца.

Аутор

Санела Николић