КАКО ПРЕЖИВЕТИ У ЗАВЕЈАНОМ АУТОМОБИЛУ

Недавна дешавања на путу Нови Пазар – Сјеница када су путари са спасиоцима извукли из ледене замке путнике из 70 завејаних возила међу којима је била једна трудница и беба од само 15 дана били су повод за овај текст.

Кренимо из почетка.

Зашто неко креће на пут иако је најваљено невреме ? Данас када свако има барем један мобилни телефон који саджи апликацију за временску прогнозу, када имамо барем једну апликацију са вестима инсталирану на њему преко које нам стижу обавештења о временским неприликама. Који је то неодложан посао који вас натера да кренете у снежну олују данас када се сваки састанак може заменити видео позивом, сваки поверљиви разговор водити кроз криптоване апликације ? Необразовање о последицама, бахатост у стилу неће то мени да се деси ? Да ли су то разлози да угрозите ваш и животе ваших сапутника ? При томе овакве ситуације се не дешавају на Београдским Теразијама, не то се сваке године дешава на десетак путева у Србији, увек истих, нема ту много изненађења. И ту долазимо до првог савета НЕ КРЕЋИТЕ НА ПУТ НАРОЧИТО НЕ ВОДИТЕ СА СОБОМ МАЛУ ДЕЦУ, СТАРЕ ОСОБЕ И ТРУДНИЦЕ УКОЛИКО ЈЕ НАЈАВЉЕНА БИЛО КОЈА НЕПОГОДА !!!

Али не, ми увек имамо нешто важно, неодложно, немамо времена да сачекамо у кафићу или пумпи да прође олуја. За зимске услове потребне су и ЗИМСКЕ ГУМЕ као други савет и још понешто. Када се деси да сте завејани помоћ стиже тек после више сати јер потребно је организовати долазак, окупити људе и на крају спасиоцима је потребно да вас лоцирају а и да камионима за извлачење неко очисти пут до завејане колоне. Други савет је ПУН РЕЗЕРВОАР . Не крећите на пут зими без пуног резервоара. Гориво ће вам требати да одржавате температуру у колима.Особе које живе у крајевима које могу погодити снежне олује а и они који крећу на пут у такве крајеве требало би у својим колима да имају и зимски пакет за случај опасности који садржи :

Топле, непромочиве рукавице.

Танко ћебе или фолију коју спасиоци користе за одржавање телесне температуре а која се спакује у кутију мању од кутије цигарета и кошта као бокс истих.

Конзерву,упаљач и свеће за случај опасности. Свећа у конзерви производи довољну температуру у возилу да се не смрзнете.

Расклопиви ашов.

Батеријску лампу.

Флашу воде и грицкалице.

Уколико сте остали завејани :

Уколико вам ради мобилни телефон ОДМАХ ПОЗОВИТЕ ПОМОЋ, пошаљите вашу локацију. Уколико је више особа у возилу користите један телефон, остале искључите, требаће вам јер се батерије на ниским температурама доста брзо празне. Када се један испразни онда укључите следећи.

Наш савет је ДРЖИТЕ ВОЗИЛО УПАЉЕНО 10- 15 МИНУТА СВАКИХ САТ ВРЕМЕНА. Тако ће вам гориво потрајати а нећете се смрзнути. Сетите се пре неколико дана људи су били завејани више од 12 сати. Уколико снег константно пада, повремено изађите из возила и СКЛОНИТЕ СНЕГ ОКО АУСПУХА да вам се издувни гасови не би груписали око аутомобила и улазили у њега.

НИКАДА НЕ НАПУШТАЈТЕ ВОЗИЛО уколико нисте у близини неког другог склоништа. Спасиоци ће увек пре наћи аутомобил на уцртаном путу него вас залутале негде у шуми. Снег за неколико минута може прекрити ваше трагове, вејавица вам може покварити орјентацију у простору, можете пасти и изгубити свест, можете залутати и изгубити енергију услед пада телесне температуре и још много тога лошег вам се може десити ван возила

НЕ СМЕТЕ ЗАСПАТИ је кључни савет, нарочито ако сте сами у возилу. Певајте, причајте сами са собом, читајте нешто. Уколико заспите велика је вероватноћа да се нећете пробудити.

УТОПЛИТЕ МАЛУ ДЕЦУ. Уколико су деца црвена у лицу а кожа им је хладна то су први знаци хипотермије када телесна температура спадне испод 35 степени. Слаб плач и слабо тихо јаукање такође. Код одраслих особа се јавља дрхтавица, тежак говор, спора ритмика, губљење, одсутност, конфузија. Зенице могу бити нереактивне. Битно је такве особе не поливати топлом водом, не трести их и слично. То све може довести до убрзаног пулса који може чак довести и до инфаркта. Са особама у таквом стању се понаша лагано. Топле облоге се стављају само на груди или препоне никако на шаке или стопала.

Постоји још доста више или мање примењивих савета. Али њихова примењивост зависи од вас самих. Међутим шта може друштво да учини осим да шаље спасиоце када се деси овако нешто ? Да нареди снегу да не пада ? Сада се враћамо на почетак. Снежни наноси који блокирају путеве се не дешавају на Београдским Теразијама. Не, у питању су деценијама исти путни правци.

Наш предлог је да се заједно са надлежним министарством које контролише путеве у Србији направи радна група која би за почетак на основу архиве одредила који су то ризични путни правци. Након тога да сви заједно саставимо превентивне мере и радње да спречимо да нам људи буду завејани сатима, да неко у 21. веку умре у свом возилу од последица смрзавања.

Путни правци на којима су овакви проблеми се морају од 15. новембра до марта месеца константно и одговорно надгледати. Није довољно да један камион иде по неком путу и баца со и онда јави у путарску базу стање на терену. Јер наноси од 3 метра могу настати за само 30 минута када дува јак ветар и интензивно пада снег. Те деонице се морају надгледати у реалном времену, путем камера а по потреби и када услови дозвољавају дроновима. На тај начин ми их можемо брзо затворити за саобраћај у случају потребе. А исто тако и много лакше одредити положај оних који су остали завејани. Непосредно пре таквих деоница можемо ставити лед паное као на аутопуту који обавештаваку возаче да је саобраћај обуствљен и да се искључе а тада треба изградити паркинге, стајалишта са неопходном инфраструктуром да се људи које спречимо да наставе пут угреју, обаве физиолошке потребе, добију лекарску помоћ и слично. Све се то може урадити на принципу лего коцкица од контејнера. И све се то може однети негде на пролеће у једном дану и исто тако вратити са почетком зиме. Постоји јиш много добрих идеја. ПОТРЕБНА ЈЕ САМО ВОЉА.

Илија Животић