Након завршетка другог светског рата у многим државама које су некада подржавале нацистичку коалицију, формиране су терористичке организације које су се криле иза комунистичке идеологије. Тако је било и у Италији која их је имала неколико од којих је најпознатија била Црвене Бригаде. Ова организација сарађивала је са свим терористичким организацијама свога времена, новац је прикупљала рекетирањем привредника, отмицама, трговином оружјем, пљачкама и слично. Прокламовани циљ им је био да прикажу да је Италијанска власт и даље фашистичка јер је увела капитализам коме је главни циљ био поробљавање слободних људи и радника ( по њима). Борбу су посветили протеривању НАТОа, капитализма и доласку комунистичког система на власт. Имали су више стотина чланова и полако градили организацију годинама. Унутар ове терористичке организације биле су групе за пљачке банака, отмице судија и градоначелника, трговину оружјем и слично. Може се констатовати да су годинама знатно напредовали у обуци и опреми као и устројству.
16.Марта 1978 Премијер Италије Алдо Моро који се и данас сматра најозбиљнијим послератним политичарем у Италији, кренуо је према парламенту у колони неколико возила. Пред њим је била круна вишемесечних преговора у којима је успео да помири непомирљиве странке у Парламенту и да тог дана формира владу Италије. Наиме он је успео да убеди комунистичку партију да заједно са демохришћанима уђе у будућу владу како би сви заједно дали допринос да се Италија извуче из тешке економске кризе.
На путу до парламента, терористи Црвених Бригада у акцији достојној најбоље обучених специјалних јединица, у само три минута препречили су пут колони службених возила, ликвидирали пет професионалних телохранитеља, извукли премијера из возила и нестали у непознатом правцу !
Одмах сутрадан, терористи су послали доказ у виду фотографије да је премијер жив међутим реакција владе је била невероватна. Нису ни желели да се укључе у преговоре о ослобађању дајући саопштења да ће премијер бити ионако пуштен, иако су годинама пре тога водили изузетно озбиљне преговоре када су Црвене Бригаде отеле судију Марија Сосија из Ђенове , гувернера области Рима који су размењени за заробљене терористе. У ревитализацију целе ситуације укључили су и неколико познатих личности између осталог и једног познатог психијатра. На крају влада је кренула са дискредитацијом заробљеног премијера ! Писма која је слао јавности са молбама за преговоре и његово ослобађање проглашавали су последицом Штокхолмског синдрома. Очигледно некоме није одговарало да буде ослобођен и направи историјски друштвени споразум.
После 55 дана заточеништва, тело премијера нађено је у центру града у гепеку аутомобила. Наравно, од споразума демохришћана и комуниста у парламенту није остало ништа а Италија је наставила да буде дубоко подељено друштво између елита и радничке класе која је у покојном премијеру видела шансу да се и она захваљујући обећаној демократији приближи прагу институција које управљају системом.
Последица је наравно била урушавање угледа Комунистичке партије и спречавање њеног уласка у власт. Ово се уклапа у циљеве операције Гладио чије постојање је признао и Европски Парламент 1990 године доносећи резолуцију којом се такво недемократско понашање осуђује 22.11.1990. Потврда о дебати на страни 188, гласање на страни 189, резолуција 214-215. https://op.europa.eu/en/publication-detail/-/publication/727b5d69-6d7b-4ba6-bbbc-a36728e3a060/language-en.
Сама операција вођена је уз знање највиших руководилаца војних служби безбедности( без њиховог одобрења или уплитања, једноставно само су били упознати-наравно нико није одреаговао) у државама где је према НАТО постојала опасност од повратка или доласка комуниста на власт. Коришћене су специјално обучене и трениране групе командоса и убица сачињене од некадашњих криминалаца и бивших војника како би се изазивали различити безбедносни инциденти ( отмице, убиства, експлозије, завере, итд.) са циљем да се у становништву изазове неповерење , страх и одбојност према комунистичким партијама и њиховим лидерима. Сви они били су тренирани у иностранству и наређења добијали искључиво од особа повезаним са НАТО. Операција је трајала 40 ! година и о њој је први проговорио Швајцарски научник који је пронађене материјале искористио за докторску дисертацију и касније књигу. О проблемима са којима се сусретао за време истраживања и касније када је хтео да објави књигу, вероватно ће бити снимљен филм.
На питање да ли је операција Гладио завршена, да ли је овај модус преузела нека друга група моћника коју повезује заједнички интерес који се огледа у стављању под контролу независних држава на простору Европе изазивањем сукоба, немира, организовањем честих убистава и отмица, одговор пронађите сами.
Аутор
Доц.др Илија Животић