Дан сигурнијег интернета је један од најважнијих дана у календару информационе сигурности, а обележава се сваке године, другог дана у другој недељи фебруара. Ово је прилика да се подсетимо зашто је добро бити информисан како бисмо избегли све облике интернет превара.
Такође, важно је препознати и електронско насиље. Електронско насиље (cyberbullying) је све чешће у последње време, а дефинише се као слање или објављивање повређујућих или сурових текстова и слика, злоупотребом интернета или других средстава комуникације, које за последицу има омаловажавање или угрожавање достојанства. Све је присутније зато што су електронски медији све присутније средство комуникације међу децом, телефони и компјутери су за њих моћно средство. Овај облик насиља привлачан је насилницима зато што им пружа погодности које остали облици насиља немају. Једнако је опасно и оставља последице као и сваки други облик насиља.
Врсте електронског насиља су :
- електронске поруке које садрже вулгарности и увреде,
- слање претећих порука, ухођење
- оцрњивање и оптуживање другог слањем гласина и лажи да би се некоме уништила репутација или покварили односи са другима,
- лажно представљање које често има за циљ уништавање угледа неке особе и довођење те особе у сукобе са другима,
- индискреција – откривање нечијих тајни, података и слика који нису намењени јавности,
- намерно избацивање некога из онлине групе,
- подстицање говора мржње,
- неовлашћено слање фотографија жртве и манипулација тим фотографијама или неким другим приватним садржајима о жртви,
- искоришћавање жртве у сексуалној конотацији,
- излагање непримереним садржајима.
Дакле, интернет поред бројних предности носи са собом и много опасности од злоупотреба:
- Педофилија
- Онлине завођење
- Приступ порногафији
- Злоупотреба личних података и фотографија
- Опасност од секти
- Вршњачко насиље (cyberbullying)….
Шта ученици раде када су изложени дигиталном насиљу?
- Говоре другу или другарици (5%) .
- Говоре родитељима (2%).
- Говоре неком одраслом из школе (наставнику, психологу, педагогу и сл.) (1%).
- Покушавају да разговарају са насилном особом (2%).
- Не чине ништа (4%).
- Покушавају да врате истом мером (3%).
- Нешто друго (6%).
Да ли родитељи учествују у онлајн активности своје деце?
- Већина родитеља (85%) сматра да је за децу и младе интернет безбедније место од улице.
- Такође, већина родитеља (83%) сматра да је њихово дете довољно опрезно и спретно да избегне опасности на интернету.
- Само једна петина родитеља (22%) подучава дете како да користи интернет.
- Још мање родитеља (15%) са својом децом учествује у заједничким активностима на интернету.
Слоган овогодишњег Дана сигурнијег интернета гласи „Будите промена : Уједините се за бољи интернет’’. Циљ је побољшати квалитет садржаја и услуга који су нам доступни онлајн, с фокусом на сигурност, пре свега деце и млађих особа.
Према неким истраживањима која су рађена дошло се до закључака :
- још увек немамо навику мењати лозинке
- не пријављујемо интернет преваре надлежним институцијама
- ослањамо се углавном на савете пријатеља, а не стручњака када је у питању сигурност на интернету
Занимљиво је да више од трећине грађана тврди да нису угрожени, а готово половина уопште не размишља о томе да би управо они могли постати жртве интернет превара. Само је мањи број људи свестан потенцијалних претњи које вребају на интернету.
Када се људи питају шта раде када постану жртве интернет преваре, око 45% тврди да се никада нису сусрели с покушајима преваре. Ништа не би предузело око 28% људи, а још мање њих ће упозорити своје сараднике, пријатеље или рођаке (22%). Иако би сваки случај требало пријавити полицији, надлежним институцијама овакве претње пријави само 12% људи.
Какво год искуство имали, о сигурности на интернету важно је бити добро и превентивно информисан, а у случају потенцијалне интернет преваре неопходно је потражити помоћ стручњака. Грађани ипак препознају нужност едукације као начина боље превенције интернет напада и превара. Али, забрињавајуће је да, иако су деца већ од малих ногу изложена интернет садржајима, школе као место едукације подржава мање од 20% људи.
У циљу стварања сигурнијег интернета, наш задатак је да охрабримо људе да се укључе у искоришћавање што више добрих прилика које се нуде на интернету, док им у исто време дајемо способности, знање и подршку која им је потребна за суочавање с могућим ризицима.
Марија Шутуловић
Дипломирани психолог (клинички смер)
Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља