Светски дан права детета установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Осмишљен је да би промовисао међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету. Овај дан се обележава и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају. 

Дечија права су утврђена Конвенцијом о правима детета, усвојеном 1989.године, која представља најважнији документ у области дечјих права, а овај документ је најшире прихваћен правни инструмент за заштиту људских права. 

Основни принципи Конвенције о правима детета подразумевају право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију као и право на недискриминацију. Такође, не треба занемарити на чињеницу да, осим права, деца треба да познају и поштују и своје обавезе, да би се током одрастања развили у здраве и друштвено одговорне собе. 

Обезбеђење садржи права на живот и развој, име и држављанство, право да дете зна ко су му родитељи и да се старају о њему. Заштита подразумева право на заштиту од сваке физичке, сексуалне, психолошке експлоатације детета. Партиципација садржи грађанска права и слободе детета као активног учесника у складу са његовим годинама и зрелошћу. Конвенцијом је посебно наглашено право детета да се чује његово мишљење о свим питањима које га се тичу. 

Дечја права су израз признања међународне заједнице о постојању посебних потреба деце и морају се поштовати сваког дана, а не само 20. новембра.

У Србији 28,8% деце прети сиромаштво, док њих 7,8% живи у потпуном сиромаштву, насиље међу децом је у порасту, 50% њих је изложено говору мржње, док је 45% изложено насиљу путем медија које касније опонашају. Деца у мањим срединама углавном не виде перспекитиву и наводе да је највећи проблем поремећени систем вредности и одсуство културе и толеранције.

У последњих 20 година број деце у Србији се смањио за 580 000 и сада деца у Србији чине 17,6% становништва. Проценат деце која на време приме све препоручене вакцине је 70,5 %. Нажалост, нису свој деци млађој од 5 година доступне играчке и књиге – близу једне трећине деце одраста без њих. И даље су ромска деца презаступљена у систему формалне неге, док су деца са сметњама у развоју презаступљена у институционалном смештају (од укупног броја деце на резиденцијалном смештају, 58.5% су деца са сметњама у развоју, а од укупног броја деце у породичном смештају, само 9% су деца са сметњама у развоју). Поред тога, дискриминација деце је и даље веома распрострањена, а посебно према ромској деци и деци са инвалидитетом.

Охрабрујуће је да се смањио број родитеља који се изјашњава да у одгајању деце користе насилне методе, сада више од половине родитеља (57%) у Србији не примењује насилне методе у дисциплиновању деце и можемо очекивати да ће се у Србији изричито забранити телесно кажњавање деце.

Мрежа организација за децу Србије – МОДС формирана је у мају 2011. године и тренутно окупља преко 90 организација цивилног друштва које се баве децом и заштитом њихових права.

Мисија Мреже је остваривање права, унапређење положаја и побољшање квалитета живота деце у Србији. Залаже се за остваривање права све деце, смањење сиромаштва деце, за доступно квалитетно формално и неформално образовање и културу, за доступну квалитетну заштиту здравља и здраву животну средину, да сва деца расту безбедно и буду заштићена од злостављања, занемаривања, искоришћавања и насиља, да се адекватније планира и транспарентније троши буџет за децу, за стварање и развијање инклузивног друштва.

Упркос огромном напретку оствареном од усвајања Конвенције, права милиона деце широм света крше се свакога дана, а деца се суочавају са великим изазовима. Скоро 50 милиона деце је расељено из својих домова, 250 милиона деце живи у земљама које су погођене сукобима, а милиони деце живе у екстремном сиромаштву које проузрокује и друге. Поред сиромаштва велики проблем је и невакцинација, али и неадекватна исхрана, недовољна социјализација и образовање. Деца су, нажалост, често изложена насиљу и насилним методама васпитавања код куће, што доприноси њиховом негативном развоју. Последњих година све је учесталије и вршњачко насиље, и то најчешће међу децом основних, али и средњих школа. Могућности које пружа савремена технологија користе се за понижавање, па школарци једни другима скенирају етикете да провере да ко носи оригинал а ко јефтину копију, док се све то снима и дели на друштвеним мрежама.

У остваривању и заштити права детета не сме да буде компромиса, а најбољи интереси детета морају да имају предност у односу на све друге интересе и циљеве. Модел понашања одраслих мора да се промени, како би деца имала добре узоре. Од тога каква ће нам деца бити зависи будућност свих нас. Интереси деце треба да буду изнад свих других!

Деца имају право на детињство, на разумевање, на једнаке услове за образовање, здрав и квалитетан живот, а наш највећи изазов је да им те услове заиста обезбедимо и да будемо томе посвећени свих 365 дана годишње.

 

Aутор :

Марија Шутуловић 

Дипломирани психолог (клинички смер)

Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља