Родна равноправност  начело које подразумева равноправност мушкараца, жена и особа различитог родног идентитета у друштвеном и политичком животу, када оба пола имају једнака права, одговорности и могућности. Родна неједнакост погађа све – жене, мушкарце, трансродне и родно различите људе, децу и породице. То утиче на људе свих узраста и порекла.

Родна равноправност се постиже када жене, мушкарци, девојчице и дечаци имају једнака права, услове и могућности, и моћ да обликују сопствени живот и доприносе развоју друштва.

Превише девојака, посебно оних из најсиромашнијих породица, и даље се суочава са родном дискриминацијом у образовању, дечјим браковима и трудноћи, сексуалним насиљем и непризнатим радом у породици. Ово су неке врсте родне неравноправности.

Ове разлике у неким породицама почињу од рођења , опште познато, када у породицу стигне женско дете. Aко омаловажавање крене из породице, ствара се комплекс , који се касније  продубљује до потпуне дискриминације . Дискриминација је  третман са предрасудама према људима и групама на основу карактеристика као што су раса, пол, године или сексуална оријентација. Родна равноправност у породици, послу, односима и јавном животу ,није само основно људско право, већ и неопходна основа за миран, просперитетан и одржив свет. На радном месту значи да се плаћа иста плата за једнак рад, без обзира на пол. То такође значи да ако жена узме боловање да би, на пример, користила породиљско одсуство, неће бити кажњена када се врати на посао. Нажалост, има много случајева да жене добију отказ након породиљског одсуства, преживљавају насиље или понижења, једноставно зато што су жене и према неким људима, према њима треба тако поступати.

У ширем друштву, покрет ка родној равноправности започео је покретом за право гласа у западним културама у касном 19. веку, који је настојао да омогући женама да гласају и држе изабране функције. У овом периоду дошло је и до значајних промена у имовинским правима жена, посебно у односу на њихов брачни статус. Иако је родна равноправност временом добила на значају, ми се као друштво и даље боримо са родном неједнакошћу. Пример би мого да нам буде Кетрин де Бол, садашња директорка Европола која је пре тога била први човек белгијске полиције.

Hеједнакост полова je глобално питање, сиромаштво је погоршава и кључни је фактор у опстанку сиромаштва. Када жене и мушкарци немају једнак приступ ресурсима или једнаке могућности да учествују у доношењу одлука, постоје директни економски и социјални падови и пропадања породица. Али не заборавимо још један важан пример. Пораст насиља у породици, као и вршњачког насиља, а често и убистава, дешава се управо из истог разлога.

Једнакост значи да сваки појединац има једнаку прилику да максимално искористи своје животе и таленте. То је и уверење да нико не би требало да има лошије животне шансе због начина на који је рођен, одакле потиче, у шта верује, или због тога што је инвалид.

Како ми као појединци можемо подржати родну равноправност? Све долази из васпитања и одрастања. Ћерке нису мање вредне, нити мање способне за живот или рад, особе са инвалидитетом не треба да буду изложене исмевању , већ помоћи им да се укључе у друштво и посао који могу да раде према својим могућностима. Не осуђивати ничију сексуалну оријентацију или националност.

Родна равноправност, такође,  представља подобласт реформе сектора безбедности. Род представља један од најважнијих фактора који дефинишу неравноправност у друштвима. Због рода се људи налазе на различитим позицијама моћи, ризика, безбедности и небезбедности, са различитим могућностима приступа услугама у области безбедности и правде. Током прошле деценије забележен је велики пораст у свести и пажњи која се посвећује питања жена и рода у сектору безбедности и правде. На глобалном нивоу, родна равнотежа унапређена је у многим институцијама сектора безбедности правде.

Узимање у обзир родно одређених безбедносних потреба такође служи побољшању односа између актера у области правде и безбедности, с једне стране, и заједница којима служе, с друге. Рад с претходно занемареним групама или с онима с којима је однос претходно био непријатељски може побољшати легитимитет и шире прихватање институција и њеног рада. Поред тога, рад с низом различитих организација цивилног друштва, укључујући женске организације, као и ЛГБТИ организације, омогућава актерима у области безбедности и правде дана холистички начин сагледавају све ситуације из безбедносне перспективе, те да боље разумеју различите безбедносне потребе и начине да се на њих одговори.

Родна равноправност у полицији није само питање заступљености жена, него представља одговор на специфичне безбедносне потребе жена и мушкараца у нашем друштву. Због тога је родна анализа специфичних безбедносних потреба жена и мушкараца неопходних за бољи рад полиције. Ради се на постизању пуне родне равноправности и једнаких могућности и за жену и за мушкарца у полицији, као и јачању положаја жена у друштву и заједничкој борби против насиља над истим.

Управа полиције је свесна да је неопходно предузети посебне мере како би се помогло и подржало пуно уживање људских права свих грађана, без обзира на сексуалну оријентацију и родни идентитет, а самим тим и пораст запослених жена у полицији, као и на свим осталим секторима безбедности, које би такође имале иста права напредовања без икакве дискриминације.

Санела Николић

Заменик председника ИПО