Јутрос је Министар Вулин објавио да МУП школује тренутно 400 полицајаца позорника. Ово је наш коментар.

Потреба да сваки кварт, блок или засеок има своје полицајце позорнике који би већи део радног века провели управо у једном крају постоји одавно. Србија је некада имала позорничку делатност која је нажалост одлуком неких бивших власти укинута.

Које су предности полицајаца позорника ?

Пре свега то је повезивање са локалном заједницом. Остваривањем непосредног, свакодневног контакта стиче се однос поверења који доприноси смањивању броја кривичних дела и прекршаја односно повећању безбедности грађана.

Позорник временом упознаје све или бар већину грађана са своје територије, зна њихова возила, навике и лако може да примети свако одступање од свакодневно уобичајеног и тако обрати пажњу на одређене појаве. Исто је и са власницима и запосленима у радњама на његовој територији, радницима обезбеђења у локалним поштама, банкама, кладионицама, апотекама и свим осталим објектима који могу бити мета разбојника. Ово је веома значајно у периоду годишњих одмора када по правилу има највише имовинских деликата тј.обијања станова.

Полицајац на локалу може остварити контакт са школским полицајцима, припадницима служби обезбеђења у школама и школским особљем и тако допринети смањивању вршњачког насиља које је најприсутније на путу између куће и школе.

Веома је значајно и опсервирање паркова и осталих места које користе млади наркодилери у растурању наркотика чиме полицајац позорник може пружити значајне информације оперативцима који се баве сузбијањем продаје дроге на нашим улицама јер све вође нарко кланова су започеле крими каријеру управо продајући дрогу на неком ћошку из аута или у неком хаустору или парку.

Увођење позорника требало би по мом мишљењу координирати са локалним властима и коначно подсетити општинске власти да формирају локалне савете за безбедност који су предвиђени пре неколико година израдом приручника који су саставили ОЕБС И МУП Србије 2015 https://www.osce.org/sr/serbia/217011. Формирањем ових савета значајно би се убрзало мапирање критичних проблема једног краја ( продавнице и пословни објекти који су на удару, локалитети за продају дроге, тачке на којима се скупљају бескућници и илегални мигранти, места на којима се илегално одлаже медицински и токсични отпад али и врсте негативних појава које преовлађују у неком крају : дрога, алкохолизам, вандализам, екстремистичке групе, педофилија итд).

Такође ову прилику треба нарочито добро искористити у великим градовима као што је Београд, где се помоћу позорничке делатности може допринети побољшању имиџа полицајаца и тако утицати да се млади Београђани мотивишу да се школују за овај позив. Тиме би смо добили правог полицајца позорника који ради у граду у коме је рођен, који већ познаје улице и људе и који знају њега/њу.

На крају, предлог је добар и по мом мишљењу заслужује апсолутну подршку али и захтева озбиљан, мултидисциплинарни приступ и координацију бројних чинилаца на локалу како би донео адекватне резултате.

Аутор

Доцент др Илија ЖИВОТИЋ