Данас се обележава 18. мај – Национални дан сећања на жене жртве насиља. Овај дан обележава се у знак сећања на 16, 17. и 18. мај 2015. године, када је чак 7 жена за 3 дана у Србији убијено у породичном и партнерском насиљу. Обележава се од 2017. године, на основу Одлуке Владе Републике Србије. Одлука је донета на иницијативу Мреже Жене против насиља, коју је потписима подржало 8000 грађанки и грађана у 25 градова и на званични предлог Координационог тела за родну равноправност. 

У Србији од почетка године, убијено је 8 жена од стране партнера, супруга, сина и унука. У два од 8 случајева, насиље је било пријављено институцијама. У претходних 10 година, убијено је више од 320 жена од стране партнера и чланова породице. Убице су најчешће супрузи и партнери, највећи број убистава почињем је ватреним оружјем и ножем због чега је у последњих 8 година више од 400 деце остало без мајки.

Према подацима Министарства правде Србије, број жртава породичног насиља у 2020. години износио је преко 12 000, од чега су око 9 000 жртве женског пола, односно 72,4 %. У 2020. години, полицијски службеници су ухапсили више од 620 насилника и изрекли више од 3.200 хитних мера удаљења из стана и више од 6.800 мера забране учиниоцу да контактира жртву и прилази јој. Према подацима Министарства правде, жене су жртве у више од 90 одсто случајева породичног насиља.

Србија је 1. јуна 2017. године, када је на снагу ступио Закон о спречавању насиља у породици, увела четири нова кривична дела – прогањање, полно узнемиравање, сакаћење полног органа и принудно закључење брака. За 35 месеци примене Закона о спречавању насиља у породици, надлежни су размотрили 141.529 случајева насиља у породици. 

У новембру 2011. године у Србији је усвојен Општи протокол о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и у партнерским односима који установљава сарадњу између министарстава надлежних за : рад и социјалну политику, правду, унутрашње послове и здравље.

Забрињава чињеница да је немогуће  утврдити колико је тачно жена страдало у породичном насиљу – јер не постоји званично јавно доступна евиденција и утврђен број жена које су умрле од последица дугогодишњег трпљења насиља.

Свака трећа убијена жена се обраћала институцијама тражећи подршку. Системске пропусте надлежних институција у овим случајевима утврдио је Заштитник грађана Републике Србије у својим извештајима објављеним 2016. године и 2018. године.

Према статистичким подацима, свака друга жена преживи неки облик насиља, било да је то физичко, психичко, економско, сексуално, а насиље остаје ”невидљиво” све док не дође до трагичног исхода. Резултати истраживања објављених у Србији, као и подаци СОС служби говоре о насиљу у породици као широко распрострањеној појави.

 

Истраживање Виктимолошког друштва Србије, показало је да:

• Свака трећа жена доживи физички напад од неког члана породице
• Свакој четвртој жени прети се насиљем
• У 27% случајева, физичко насиље над женом се понавља
• Више од половине испитаника зна за случајеве насиља у другим породицама, а више од четвртине није сигурно у своја сазнања.

 

ЗАШТО ЖЕНЕ НЕ ПРИЈАВЉУЈУ НАСИЉЕ?

• ,,Последњи напад није био толико озбиљан да би захтевао интервенцију полиције”, каже 37% испитаних жена, жртава породичног насиља
• ,,Било ме је срамота”, разлог је за чак 35,6% испитаника
• ,,Било ме је страх да ће се насиље поновити”, изјавило је 14,4% жена
• ,,Нисам знала како да пријавим насиље”, навело је свега 2,4% жена.

 

ДЕЦА И ПОСЛЕДИЦЕ: ЗАЧАРАНИ КРУГ НАСИЉА

У породицама у којима један од брачних партнера трпи насиље, насиљу су често изложена деца. Она су према званичним статистикама и најчешће жртве породичног насиља. У 50 до 70% домаћинстава са децом у којима је присутно породично насиље, деца су такође злостављана. Насиље у породици се, преко деце као сведока, репродукује даље, па су чак 73% мушкараца насилника били злостављани као деца. Од деце која су били сведоци породичног насиља, 60% дечака су потенцијални насилници, док чак половина девојака постају жртве. Истраживачи су открили да готово сви могу врло детаљно описати бројне детаље насилног понашања родитеља, за које очеви и мајке нису ни били свесни да су деца били сведоци.

 

ЗАШТО ЖЕНА ОСТАЈЕ СА НАСИЛНИКОМ? 

 

• Зато што је нико не подржава.
• Зато што јој нико не верује.
• Зато што други траже кривицу у њој.
• Зато што законске процедуре предуго трају.
• Зато што има страх од насилника.
• Зато што нема довољно прихода.
• Зато што нема где да оде.
• Зато што има децу.
• Зато што се боји да ће јој он узети децу.
• Зато што се стиди онога шта ће људи мислити.
• Зато што је емотивно зависна од партнера.
• Зато што брине о насилнику.
• Зато што верује да ће бити боље.

 

ПОРАСТАО БРОЈ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ КОРОНА ВИРУСА

 

Иако је на почетку ванредног стања Министарство унутрашњих послова извештавало да је број пријава за насиље у породици опао, број жена који је позвао СОС телефоне током ванредног стања је утростручен. У ситуацијама кризе с највише изазова се сусрећу жене са инвалидитетом, жене на селу и Ромкиње, које су и пре пандемије биле у осетљивом положају. Последице пандемије, као што су страх, неизвесност, сиромаштво и економска несигурност, повећавају ризик од интензивирања насиља у породици које може довести до трагичног исхода.

 

КАКО УНАПРЕДИТИ ЗАШТИТУ ЖЕНА ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

 

Неопходно је ускладити Кривични законик са конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама, и насиља у породици а посебно је неопходно дословно и свеобухватно примењивати Закон о спречавању насиља у породици. 

Такође је важно унапредити активности на локалу, јер је насиље наш заједнички проблем, а јединице локалне самоуправе су кључни фактори непосредног деловања у превенцији и заштити, али и за потребе поступања када до насиља дође, због тога што насиље више није приватна ствар једног стана или куће, држава има одговорност да заштити жртве насиља. Неопходно је обучавати запослене у циљу препознавања ризичног понашања и ситуација потенцијалног насиља. Морају се економски оснаживати породице, јер је насиље чешће у сиромашним, дисфункционалним породицама.

Смањењу насиља доприноси и подизање свести о апсолутној недозвољености и кажњивости родно заснованог насиља, где значајну улогу имају медији. Медији истовремено имају одговорност да поштују професионалне стандарде и да се уздрже сензационалистичког извештавања, релативизације и оправдавања насилника у случајевима убиства жена, као и у другим видовима родно заснованог насиља.

 

Број убијених жена у породичном насиљу у Србији:

 

2010. године – 20 жена
2011. године – 29 жена
2012. године – 32 жена
2013. године – 44 жена
2014. године – 27 жена
2015. године – 25 жена
2016. године – 36 жена
2017. године – 29 жена
2018. године – 30 жена
2019. године – 28 жена
2020. године – 27 жена
2021. године – до данас 8 жена

 

ОБРАТИ СЕ ЗА ПОМОЋ! НЕ ШТИТИ НАСИЛНИКА! (Преузето са сајта МУП-а)

 

• ПОЛИЦИЈА 192
• Пријава насиља у породици 0800 100 600
• Женски центар СОС телефон против насиља над женама и децом радним даном (10 – 20 часова) 2645-328
• СОС телефон за жене и децу жртве насиља (14 – 18 часова) 3626-006
• СОС Дечја линија „Број за проблем твој” бесплатни и поверљиви позиви (0 – 24 часова)       0800-123456
• Саветовалиште за брак и породицу 2650-258 / Палилула (8-15.30часова) 2752-224 и Земун       (8 – 15 часова) 2695-416
• СОС Центар за младе (18 – 22 часова) 3192-782
• Аутономни женски центар – СОС телефон за подршку женама жртвама насиља – 0800 100 007 (10 – 20 часова радним данима)
• Сигурна кућа http://www.sigurnakuca-beograd.com/kontakt/

 

 

Марија Шутуловић

Дипломирани психолог (клинички смер)

Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља