МИГРАНТСКА КРИЗА НА ПОЉСКОЈ ГРАНИЦИ

Последња криза која је захватила Европу дешава се на граничној линији Белорусије и Пољске. На истом оном путу којим су ка Европи надирали припадници Совјетских снага када су са почетка другог светског рата окупирали Пољску али и касније када су надирали ка Европи. Овим поводом председник ИПО Др Илија Животић био је гост неколико телевизијских емисија. Суштину његових ставова које је изнео можете прочитати у следећим редовима.

Данас се захваљујући непромишљеном потезу Белоруског председника Лукашенка ту налази око 20 хиљада миграната који су злоупотребљени као оружје хибридног рата против Европске Уније. Увређен санкцијама које су му уведене а којима се прикључила делимично и Србија, Лукашенко је последњих неколико месеци авионима из Ирака најпре директно а касније преко УАЕ, пребацио више од 30 хиљада миграната на територију Блорусије.

Цела операција покренута је са пролећа 2021 када је у Ираку отворено на десетине туристичких агенција које су продавале аранжмане за Белорусију са све авио-превозом. Испоставиће се у једном правцу. Наравно, туристички аранжмани су били само легализовање пребацивања миграната са Блиског Истока у Европу за шта су у Ираку плаћали по 5000 долара. Нити је Ирачанима до туристичких путовања нити је Белорусија део топ туристичке понуде света.

На тај начин, Лукашенко је нагомилао велики број миграната у Минску, што је већ кренуло да смета његовим грађанима, па их је касније организовано пребацио до Пољске границе, где су они у почетку у мањим групама успевали да пређу на територију ЕУ и касније оду у Немачку и Велику Британију. Међутим, након што су Летонија и Литванија уз помоћ ФРОНТЕКСА, агенције ЕУ за обезбеђивање граница херметички затворили своје границе, ситуација је ескалирала на Пољској граници.

Последњих дана мигранти којима је при куповини аранжмана у Ираку обећан прелаз у ЕУ постају све нервознији јер је већ врло хладно, остају без новца и они крећу да уз помоћ војске Белорусије набављају алат за сечење ограде која је постављена па чак и сузавца који су неколико пута бацали.

Са друге стране Пољска има суверено право да брани своју границу и свој начин живота и не пристаје да прими мигранте по било коју цену, за шта је већ ангажовала више од 10 хиљада војника и има пуну подршку команде НАТО али не и званичног Брисела у потпуности. Неке државе нису тако строге према миграцијама али и Лукашенку, па се Пољска највише осим на саму себе ослања и на Вишеградску четворку , тј. савез са Мађарском, Чешком и Словачком које су истог става по питању миграција.

Данас је Лукашенко отишао корак даље и обуставио испоруку енергената на 48 сати за ЕУ званично због изненадног ремонта, мада је у ствари у питању игра нерава са Европом која му је запретила повећањем санкција. 

Русија се у овој ситуацији нашла у ,,небраном грожђу” као једини савезник Белорусије. Са једне стране њој је потребна територија Белорусије да би заштитила Москву јер уколико би Белорусија ушла у НАТО, Америчке ракете биле би на само 500км од главног града Русије, што је ситуација равна Кубанској кризи. А можда и гора јер данас ракете које носе нуклеарне бојеве главе лете тако брзо да је 500км буквално небрањива дистанца, а замислите уз овакав напредак технологије за 20 година. Дакле, Москви треба територија а не Лукашенко, међутим он зна да у Белорусији не постоји други избор међу политичарима који би тако тесно плесао са Путином и то очигледно обилато користи не би ли себе представио свом народу као борцу против запада и тако се одржао на власти из наравно себично личних мотива.

Треба подсетити да је тај исти Лукашенко 2018 када су били избори на ТВ приказао хапшење фрупе специјалаца за које је тврдио да су послати из Русије да га ликвидирају, па је чак организовао и анти руске деммонстрације у Минску. Испоставило се само да би од Путина добио још више повластица за себе и свој начин владавине.

Најбоље решење кризе био би компромис. Да Европа која је већ примила неколико милиона миграната прими и ових 20.000 што је за претходну бројку статистичка грешка уз гаранције Лукашенка и неки вид гаранција Москве да се овакви његови излети неће поновити. Такав компромис био би у интересу Европе којој је пред зиму потребно стабилно снабдевање енергентима преко Белорусије а који су Руски производ.

Наравно постоји и опција да ЕУ и Русија нађу заједнички језик и заједно уклоне Лукашенка као реметилачки фактор у њиховим односима уз неку врсту гаранција да ће Белорусија остати војно неутралана. У овом случају поставља се оправдана сумња са Руске стране како веровати Западу који је већ једном изиграо Русију када је преко ноћи НАТО преузео бивше чланице Варшавског уговора.

Такође постоји и опција да Руси сами уколне Лукашенка уколико процене да га не могу контролисати и да на његово место поставе неког сталоженијег а њима приврженог који би до краја спровео план Москве о припајању Белорусије јер само на тај начин Москва ће бити безбедна од НАТО пројектила. Никакви споразуми о заједничким патролама и базама им неће вредети уколико се у Белорусији деси Мајдан. НАТО је једном пропустио да делује и да се деси Крим. Такву геостратешку грешку западна алијанса сигурно неће поновити.