Међународни дан деце се обележава у многим земљама 1. јуна сваке године. На првој Светској конференцији о добробити деце, која је била одржана давне 1925. године у Женеви проглашен је 1. јун као Међународни дан деце.
Званично је 1. јун усвојен као Међународни дан деце у међународној заједници 1950. године. Уобичајено је да се на овај дан говори о правима деце и њиховој добробити, као и да се организују дешавања намењена деци. У оквиру прослава, посебно се помињу овог дана права деце на живот у миру, право на здравствену заштиту као и на складан развој.
Сличан догађај, Светски дан деце, се обележава и 20. новембра.
Овај дан се прославља како би се указало на дечија права и најзначајнија питања из области образовања, безбедности, људских права, здравствене заштите и задовољавања њихових потреба. Дечја права су утврђена Конвенцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године, а коју су ратификовале 193 земље.
Основни принципи Конвенције су:
- право на живот, опстанак и развој,
- најбољи интерес детета,
- право на партиципацију
- право на недискриминацију
Детињство је један од најлепших периода, када смо безбрижни и када кроз игру учимо нова знања и вештине које ће нам помоћи да будемо самостални, одрасли људи.
Играјте се са децом и учините добро и себи и њима. Боравак напољу повећава унос витамина Д, а опште је познато да боје и шаренило повећавају креативност.
Деца имају ту способност да скоче одмах након пада, иако су можда повредили колено или огулили браду. Већ после пар секунди су спремни за нову акцију, а тај став отпорности требало би задржати и искористити и као одрасла особа.
Деца неустрашиво откривају свет. Животу прилазе отворених руку и са знатижељним погледима са жељом да све науче, испробају и упију. Свакодневно сањарење подстиче мозак и чини га будним. Поред тога, сањарење и глума које смо практиковали кроз игру нису само дечије активности, већ оне развијају и интелигенцију.
Деца више од свега воле да буду на свежем ваздуху, да трче, скакућу, играју се у песку. Једино тако могу да изоштре своја чула и осете сваку ситницу на које ми одрасли не обраћамо пажњу.
„Циљ је постати човек, а срећа је бити и остати дете“.
Марија Шутуловић
Дипломирани психолог (клинички смер)
Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља