Како НЕ ТРЕБА извештавати о самоубиству ?

 

Медији значајно утичу на друштво самим тим што обезбеђују велики број информација. Кроз медије се на одређен начин врши утицај и на ставове, размишљање, схватање друштвених појава, понашање. Због овако значајне улоге у друштву, медији могу превентивно утицати на самоубиство. Већина особа које размишљају о самоубиству истовремено се боре са сасвим супротним емоцијама – бити или не бити (упрошћеним изразом речено). То је специфична врста унутрашњег сукоба, која се назива амбивалентност. Дакле, те особе нису сасвим сигурне да би желеле да окончају свој живот – на најтрагичнији начин, самоубиством. Међутим, начин на који медији извештавају о случајевима самоубистава у великој мери могу да имају утицај на будућа самоубиства. 

Једна специфичност која је настала као спрега између извештавања медија и самоубистава зове се Вертеров ефекат, а подразумева опонашање, или копирање самоубистава. Вертеров ефекат име је добио по причи коју је написао Гете давне 1774.године, која се зове ”Јади младог Вертера”. Главни јунак ове приче убија се после несрећне љубави, а брзо након објављене вести појављује се мноштво извештаја о младићима који су извршили самоубиство користећи исти метод. 

Из каснијих студија и истраживања, у везу са самоубиствима се доводи и књига ”Крајњи излаз Дерека Хамфрија”, након чијег објављивања је у Њујорку порастао број самоубистава коришћењем опасних метода. У Француској, повећање броја самоубистава било је последица објављивања превода ”Самоубиство, упутство за употребу”. 

Такође, када кажемо медији, ту се мисли и на телевизију, и према истраживањима, извештавање путем телевизије такође утиче на повећање броја самоубистава, а приче које добијају публицитет, имају јачи утицај, утолико више када се ради о познатим личностима. У новије време, експанзијом интернет сајтова и разних садржаја, постоје чак и веб странице које помажу особама које имају суицидне планове.

У сваком случају, доказана је веза између извештавања у новинама, на телевизији и на интернету са статистичким повећањем утицаја на појаву самоубистава, а чињеница која је застрашујућа је да је утицај највећи на младе људе. Информације које се пласирају у јавности најчешће укључују одређену особу, метод и место. Самоубиства која најчешће привуку пажњу медија су она која одскачу од уобичајених модела, случајеви објављени у медијима готово увек су неуобичајени и атипични, а представљањем њих као типичних долазимо до умножавања нетачних информација о самоубиству. Заправо, оно што повећава суицидно понашање у популацији која је на удару је одређени начин на који се извештава. 

 

КАКО НЕ ТРЕБА ИЗВЕШТАВАТИ

 

• Сензационалистичко извештавање и величање
• Објављивање фотографија и опроштајних писама (коме је намењено, какав је садржај, коме је испоручено, ко га је прочитао)
• Детаљи метода самоубиства (време, место, нам који начин се десило самоубиство, ко је пронашао особу која се убила), као и начина прибављања средства извршења 
• Давање поједностављених решења
• Стереотипи по основу верске припадности и културе
• Окривљавање за самоубиство (околина, породица, пријатељи, партнери, па чак и сама особа која је извршила самоубиство…)

 

Ово је пре свега кршење етичког кодекса о извештавању, затим повреда права на приватност, као и злоупотреба шока блиских особа и породице особе која је извршила самоубиство.

 

КАКО ТРЕБА ИЗВЕШАВАТИ

 

• Коришћење аутентичних и поузданих извора информација, уз избегавање насловних страна
• Исправно и пажљиво тумачење статистичких података
• Избегавање сензационалистичких репортажа са лица места
• Истицање алтернатива, а не потенцирање самоубиства као излаза из ситуације
• Без уопштавања информација
• Самоубиство приказати као извршено дело а не успех особе која се убила
• Истаћи у тексту обавештење о службама које помажу особама које имају суицидне мисли
• Публицитет поклонити начинима превенције, ризицима и знацима упозорења

 

ИСТРАЖИВАЊА СУ ПОКАЗАЛА :

 

• Репортаже у медијима већи утицај имају на прихваћени метод него на његову учесталост
• Одређена места (мостови, стене, зграде, пруге, реке, итд) традиционално су повезана са самоубиствима а додатни публицитет истих повећава ризик да се та места искористе за самоубиства
• Самоубиства славних личности имају посебно јак утицај
• Промовисање самоубилачких преокупација је последица континуираног и дугорочног извештавања о самоубиствима
• Публицитет и његов степен промовисања повезан је са бројем самоубистава која ће се десити

 

КАКО МЕДИЈИ МОГУ УЧЕСТВОВАТИ У ПРЕВЕНЦИЈИ? 

 

Уз вест о самоубиству, медији могу превентивно деловати на самоубиства, тако што би објавили садржаје као што су : 

• Називи доступних служби за заштиту менталног здравља и удружења, са важећим бројевима телефона и адресама
• Знаци упозорења на самоубилачко понашање 
• Фактори ризика са самоубиство
• Објашњење да је депресија често удружена са самоубилачким понашањем и да се може лечити, као и да многи други чиниоци који се могу отклонити утичу на самоубиство
• Преношење поруке саосећања са ожалошћенима и обезбеђивање, ако је могуће, бројева телефона организација или особа које пружају подршку особама које су ожалошћене после самоубиства блиске особе
• Опис физичких последица неуспешних покушаја самоубистава (оштећење мозга, парализа, итд.) може деловати у смислу одвраћања од суицидних мисли и намера

 

Самоубиство никада није последица једног чиниоца или једног догађаја. Најчешће долази као резултат сложене међузависности више чинилаца, као што су ментална и телесна болест, породични проблеми, злоупотреба психо активних супстанци, међуљудски сукоби и свакодневни животни проблеми. Самоубиство не треба представљати као начин да се особа избори са проблемима.

Треба узети у обзир да репортаже имају утицај на породицу и друге преживеле, у смислу стигматизације и психичке патње. Жртву самоубиства не треба величати као мученика и предмет јавне похвале, из разлога што се особама подложним суицидном понашању даје сугестија да се суицидно понашање цени и поштује, посебно код адолесцената и младих.

СОС телефони за помоћ особама које размишљају о самоубиству

Уколико вам је потребна помоћ, сваког дана можете позвати волонтере Центра “Срце” од 17 до 23 часа на број телефона 0800-300-303 или им се обратите мејлом на vanja@centarsrce.org

Национална СОС линија за превенцију самоубиства отворена је средином јануара 2019.године у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“. Телефонски број је 011/7777-000 и могу да га позову они који помишљају на самоубиство или њихове породице, а са њима ће разговарати психијатри, психолози и социјални радници.

 

Марија Шутуловић

Дипломирани психолог (клинички смер)

Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља