Дан ружичастих мајица – Међународни дан борбе против вршњачког насиља обележава се широм света сваке године последње среде у фебруару. Овим се на симболичан начин жели скренути пажња на проблем све учесталијег вршњачког насиља у школама. Циљ је превенција вршњачког насиља, развијање емпатије, толеранције, уважавања, прихватања различитости, развијање сарадње и оснаживање за ненасилну комуникацију и ненасилно решавање конфликата, као и развој људских и моралних вредности.

 

Дан ружичастих мајица настао је на иницијативу од стране средњошколаца из Канаде у граду Berwick 2007. године. Иницијатива је била рекација на догађај када је ученик био малтретиран због ношења розе мајице, а у знак подршке својој мајци која је болесна од карцинома. Дечак је доживео вербално и физичко насиље од стране својих вршњака. Те вечери, дечаци који су били другови дечака који је доживео насиље,  купили су 50 ружичастих мајица и сутрадан их делили на улазу другарима, који су мајице обукли као знак подршке дечаку који је малтретиран. Циљ је био да се пружи подршка и укаже на проблем вршњачког насиља. На тај начин, розе мајица је знак подршке сваком детету које трпи вршњачко насиље.

 

Шта је вршњачко насиље? 

Вршњачко насиље је свака насилна радња, вербална или невербална, која се понавља, и која има за циљ да доведе до потенцијалних или стварних психичких и физичких последица и угрожавања здравља, развоја и достојанства деце/ученика. Ако се насиље понавља и усмерено је ка истој особи, онда је то злостављање. Насиље се може десити : у школи, на путу до школе, на школским догађајима (приредбе, утакмице), у школском дворишту.

У новије време сусрећемо се и са специфичним обликом насиља названим cyberbulliyng – ради се о вређању и понижавању путем злоупотребом интернета или друштвених мрежа као средстава комуникације. Све је присутније зато што су електронски медији све присутније средство комуникације међу децом, телефони и компјутери су за њих моћно средство. 

 

ВРСТЕ И ОБЛИЦИ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА

• Физичко насиље : гурање, шамарање, ударање, гребање, дављење, отимање, уништавање ствари, шутирање.
• Вербално насиље : вређање, исмевање, омаловажавање, називање погрдним именима, претње.
• Социјално насиље : искључивање из групних активности, оговарање, игнорисање, ширење гласина о другима.
• Психолошко насиље : претећи погледи, уцењивање, праћење,  
• Економско насиље : крађа, узимање или изнуђивање новца 
• Сексуално насиље : упућивање безобразних речи, приморавање на сексуалне односе, непристојно и непримерено додиривање по интимним деловима тела, добацивање вулгарних коментара….
• Електронско насиље : злоупотреба интернета слањем порука (вређање, претње, лажи, прозивање), четовање, а има за последицу угрожавање достојанства.

 

 

КАКО СПРЕЧИТИ НАСИЉЕ?

 

• Научити децу да поштују правила понашања код куће и у школи.
• Дати деци до знања које понашање није прихватљиво
• Обезбедити школе (полиција, детектори за метал, итд.).
• Едукација деце, родитеља, школског особља шта значи агресивно понашање. 
• Научити децу да се не укључују у насилне групе и не друже са агресивном децом.
• Комуникација и сарадња између родитеља и школе.
• • Отворен и искрен однос између деце и родитеља.
  • Родитељи требају показати деци да умеју да препознају проблем и да помогну.
  • Родитељи треба да знају са ким се дете дружи и где се креће.
  • Научити дете како да реагује на насиље.
  • Својим понашањем родитељи требају научити децу да не буду насилна, родитељи су узор.
  • Јачање самопоуздања.

   

  Изузетно је важно с децом разговарати о свим облицима насиља и негативног понашања према другима јер они сами (поготово млађи ученици) понекад нису свесни да неки облици њиховог понашања спадају у насиље или барем непримерене облике понашања.

   

  ИПО Србија је у фебруару 2020. године покренула акцију ‘’СТОП вршњачком насиљу’’, при чему смо поделили око 15 000 флајера у 15 градова у основним и средњим школама у Србији. Циљ акције био је скретање пажње на овај проблем и упознавање ученика са понашањима која се карактеришу као насиље. Осим тога, у флајерима су наведене карактеристике понашања насилника и жртве насиља у циљу препознавања насилног понашања код ученика. Такође, у појединим школама одржана су и предавања на ову тему.

  Након овога, настао је курс ‘’Превенција вршњачког насиља’’ којим смо едуковали велики број наших чланова, а циљ нам је едукација како и родитеља тако и наставника. 

  Подршку смо добили и од бројних медија. Цела ова кампања прерасла је у облик сталне едукације одобрен од стране Завода за унапређење васпитања и образовања, коју смо од 2022. године почели активно да спроводимо едуковањем пре свега оних који раде са децом.

   

  Овом приликом апелујемо на државне органе да се овај дан стави у званичан календар и планер основних и средњих школа како би се следеће године обележио у целој Србији на адекватан начин.

   

  

  Марија Шутуловић, клинички психолог

  Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља