Генерална скупштина Уједињених нација је 2. април прогласила Светским даном аутизма, који се редовно обележава од 2008. године. 

Аутизам погађа једну од 100 особа. У Европи тренутно живи више од 5 милиона особа са неким од проблема из спектра аутизма. Према најновијим подацима аутизам се јавља код 20-60 деце на 10 000 рођених. У Србији не постоје тачни подаци о броју особа са аутизмом, због непостојања Националног регистра особа са инвалидитетом, али се према неким изворима може говорити о приближном броју од неколико десетина хиљада особа. О аутизму се у нашој средини први пут говоримо 50-тих година, а први научни рад на ту тему написан је 1972.године.

ШТА ЈЕ АУТИЗАМ?

 

Аутизам се не може излечити, али се правовременим постављањем дијагнозе, третманом, посебним методама и приступом детету и укључивањем детета у природно окружење вршњака може доста постићи. Аутизам је сложен неуроразвојни поремећај. Обично се дијагностикује током прве три године живота. Постоје озбиљни показатељи да аутизам настаје као последица различитих фактора који утичу на развој мозга, његову структуру и функционисање. Испољава се кроз проблеме у говору, мишљењу, чулном опажању социјалних ситуација. Због тога се понашање и однос са спољашњим светом код аутистичних особа  развијају другачије. Аутизам није ретка појава. Аутизам може да се деси свакој породици, без обзира на расну, национлану или етичку припадност, социлани и економски статус. Четири пута је учесталији код дечака него код девојчица.

Аутизам је према званичним класификацијама менталних поремећаја сврстан у категорију поремећаја психолошког развоја, односно припада категорији  Первазивних развојних поремећаја. Ови поремећаји одликују се квалитативним оштећењем реципрочних социјланих интеракција и комуникације, уз присуство стереотипног репертоара функционисањаи активности, који се јављају у првих 5 година живота детета, и прожимају све сфере функционисања личности детета.  Научници су покушали да утврде тачан узрок овог поремећаја, нису успели у томе, али верују да узрок није само један, већ да је то скуп разних фактора који делују на мозак и његово функционисање. Све ово доприноси томе да дете буде изопштено из друштва. Будући да лек за аутизам још увек није пронађен, аутистично дете ће израсти у аутистичну особу, којој ће увек бити потребна туђа помоћ и нега, што представља отежавајућу околност за родитеље.

У већини случајева развој је измењен од најранијег детињства и уз ретке изузетке, стање постаје изражено током првих пет година живота. Уобичајено је, али не и обавезно, да постоји извесно опште конгитивно оштећење, али се поремећаји дефинишу у терминима понашања које је измењено у односу на ментални узраст особе. Због комплексности њихових потреба, они припадају посебно осетљивој групи људи, чак и међу људима са инвалидитетом. Ниједна особа са аутизмом не би требало да буде ускраћена у слободном развоју живота.

Важно је напоменути да се код сваког детета аутизам другачије испољава, упркос томе што су неки симптоми идентични. Не постоје никаква прецизна испитивања, већ се само посматра понашање које дете испољава. Родитељи би требало да се забрину уколико дете не показује никакве емоције до 6. месеца, ако не реагује на звукове, ако не почне да говори ништа до 16. месеца или ако не покаже никакву социјалну и говорну вештину у било ком узрасту. Све ово треба узети с резервом, али је свакако боље проверити што пре. Када се аутизам дијагностикује касније, приметиће се да дете не говори, не интересује се за околину, не гестикулира и слично. Некада се промене дешавају врло нагло, али је за дете боље што пре му се посветити како треба.

Особе са аутизмом поседују многе скривене вештине и таленте, па су зато знање и информисаност кључ којим се може отворити пут ка расту, разоју и изражавању пуног потенцијала овог дела друштва. 

Рана дијагностика и третман, укључивање у образовни процес и запошљавање,  кључни су за особе из аутистичног спектра. Тако им се може помоћи да развију своје социјалне и комуникационе вештине, постану самосталнији и воде испуњенији и продуктивнији живот.

 

Неопходно за особе са аутизмом, како би им се олакшало функционисање је :

• Потреба за формирањем Националног регистра за особе са аутизмом – омогућило би  лакше остваривање свих права особама из аутистичног спектра , а држави планирање средстава и ресурса.
• Доношење Националне стратегије за аутизам, покривала би проблематику од најранијег до најстаријег доба особа из аутистичног спектра , од дијагностике до лечења и становања.
• Развијање сервиса подршке попут дневних боравака, предах услуге, асистената у породици, личних пратилаца, формирања малих домских заједница, становање уз подршку и њихова системска имплементација.
• Средње образовање и постојање адекватних занимања за особе из аутистичног спектра, како би запошљавање у условима тржишта рада постало могуће
• Већа едукованост здравствених  радника за лечење болести које нису директно повезане аутизмом.
• Bоља сарадња са удружењима родитеља особа са аутизмом, како би се заједно идентификовале потребе и уклониле баријере са којима се сусрећу, усвојили иновативна решења и изградили приступачно друштво.

 

Данас се са сигурношћу може рећи да:

• аутизам није ментална болест
• деца са аутизмом нису неваспитана деца са проблемима у понашању
• аутизам не настаје због ″хладних″ родитеља који недовољно обраћају пажњу на своју децу
• особе са аутизмом су осећајне (емотивне)
• особе са аутизмом желе комуникацију
• особе са аутизмом могу да се образују
• особе са аутизмом могу да раде

 

Најбитније је бити подршка особама са аутизмом, а ту родитељи играју главну улогу. Деци са аутизмом треба омогућити све услове које имају и друга деца, без издвајања и дискриминације, како би се они понашали природно у свом окружењу. Постоји много програма за помоћ и рад са особама са аутизмом, али ниједан није подједнако добар и довољан за свакога. Због тога у креирању индивидуалних програма морају да учествују сви непосредно заинтересовани: особе са аутизмом колико год то је могуће, родитељи, чланови породица, медицинско особље, терапеути и ангажовани стручњаци.

Јавност ово стање не разуме. Овај недостатак разумевања ствара препреке у ставовима и недостатак подршке, који отежавају укључивање ових особа у друштво. Тако се особе са аутизмом често у великој мери суочавају са проблемом неприступачности, са изолацијом у друштву у целини, што појачава дискриминацију са којом се суочавају у многим областима живота.

Истраживања показују да у нашем друштву владају неинформисаност, али и бројне предрасуде о осбама са аутизмом. Зато је циљ обележавања овог дана да се упознамо са различитошћу ових људи и да се свест о аутизму подигне на виши ниво како би и ове особе имале могућност да остваре права која им припадају.

Химна деце са аутизмом Србије је Вилинска песма и може се наћи на сајту Републичког удружења Србије за помоћ особама са аутизмом.

 

Аутор 

Марија Шутуловић

Дипломирани психолог (клинички смер) 

Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља