25.новембар је Светски дан борбе против насиља над женама. На глобалном нивоу, као и у Србији,
спроводи се светска кампања под називом “16 дана активизма против насиља над женама”, коју
обележава 1,700 организација у преко 100 држава света. Почиње 25. новембра, Међународним даном
борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембра, Међународним даном људских права.
Насиље се може манифестовати у различитим облицима – физичко, психичко или сексуално, а
најчешће се јавља у породичном окружењу. Такође, жене су изложене насиљу и на послу, па и на улици.
Насиље над женама и девојчицама је најчешћи облик кршења људских права а као најчешћи облик
насиља над женама јавља се насиље у породици. Између 40 и 70 % убистава где су жртве биле жене,
починиоци су били њихови мужеви или вереници. Ова врста насиља најчешће остаје непријављено
полицији, трајно је, широко распрострањено, на основу традиционалних механизама окривљавања
жртве, а по основу друштвених стереотипа. Многе жене остају у зачараним круговима насиља, јер нису
оснажене довољним ресурсима и знањем о томе како могу приступити својим правима и користити их.
У новембру 2011. године у Србији је усвојен Општи протокол о поступању и сарадњи установа, органа
и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и у партнерским односима који
установљава сарадњу између министарстава надлежних за : рад и социјалну политику, правду,
унутрашње послове и здравље.
Најчешћи извршиоци насиља над женама су њихови садашњи и бивши партнери. Али то није увек
случај, често извршиоци могу бити и други чланови породице, као што су родитељи женске особе,
браћа, сестре, партнерова породица, колеге са посла, надређени и, наравно, непознате особе.

ЈЕЗИВЕ СТАТИСТИКЕ
Статистика каже да једна од три жене трпе насиље. Било у виду тзв. “ћушки”, класичног пребијања,
психолошког иживљавања или сексуалне агресије. Око 70% тог насиља је од стране члана породице,
најчешће мушкарца из блиског окружења. Насиље најчешће чине супрузи, бивши супрузи и ванбрачни
партнери и то у 78% случајева. На другом месту су синови 9%, а на трећем очеви 4,2%. Ћерка се у улози
насилнице јавља у 2% случајева, дечко у 1,8%, а мајка и свекрва у 1,6%.
Страшне чињенице :
 Свака трећа жена доживи физички напад од неког члана породице
 Свакој четвртој жени прети се насиљем
 У 27% случајева, физичко насиље над женом се понавља
 Више од половине испитаница зна за случајеве насиља у другим породицама, а више од
четвртине није сигурно у своја сазнања.
 Око 30% жена у Србији сматра да је насиље у породици нешто приватно и да други не би требало
да се мешају.

 Чак 85% жена у Србији верује да је насиље над женама сасвим нормална и свакодневна појава.
 Током пандемије вируса ковид 19 чак 30% више жена у Србији пријавило је насиље.

У 50 до 70% домаћинстава са децом у којима је присутно породично насиље, деца су такође
злостављана. Подаци кажу да су чак 73% мушкараца насилника били злостављани као деца. Од деце
која су били сведоци породичног насиља, 60% дечака су потенцијални насилници, док чак половина
девојака постају жртве.
У породицама где је извршено насиље над женама, где је дете било присутно, то дете обично касније
има проблема са понашањем и мисли да сукоб једини начин решавања проблема.
Жене често немају подршку, незаштићене су и из страха никоме не пријављују насиље, већ остају са
насилницима и свакодневно трпе насиље. Често размишљају да ли ће им други веровати, мисле да
процедуре трају предуго и да насилници обично нису кажњени на начин на који би требало. Надају се да
ће бити боље, да ће се тај мушкарац променити, а то чекање угрожава њихов живот и безбедност. Стиде
се да причају о томе, јер је то један непријатан догађај који свака жена жели да заборави. Не причају ни
због застрашивања и претњи. Често насилни мушкарци могу бити у моментима веома љубазни,
поклањати пажњу женама.
Број убијених жена у породичном насиљу у Србији:
2010. године – 20 жена
2011. године – 29 жена
2012. године – 32 жене
2013. године – 44 жена
2014. године – 27 жена
2015. године – 25 жена
2016. године – 36 жена
2017. године – 29 жена
2018. године – 30 жена
2019. године – 28 жена
2020. године – 24 жене
2021. године – 20 жена
2022. године – до сада 24 жене, са страшном чињеницом да су од 26.августа до 20.септембра убијене 3
жене
КАКО СЕ ПОСТИЖЕ ДУГОТРАЈНО НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА?
* ИЗОЛАЦИЈА : Разним методама изолује жену од породице, пријатељица, спољног света…
искључивање телефона, закључавање жена, вређање пред пријатељима, одузимање докумената…

* МОМЕНТИ “НЕЖНОСТИ” : Мушкарац има моменте када је љубазан и нежан до следећег чина насиља.
Купује јој цвеће, парфеме, изводи у шетњу, деци купује поклоне, да јој пољубац… Тим позитивним
понашањем и обећањима даје жени наду да ће се променити. Током времена ови тренуци су све ређи.
* ПОТПУНА КОНТРОЛА : Насилник се најчешће поставља као врховни контролор који одлучује у свим
ситуацијама када се ради о женином животу. Он одлучује шта она треба да ради, шта да говори, шта да
мисли, када да телефонира, колико новца јој је потребно. Она обично мора да му полаже рачун за све
што ради. Ову контролу пласира као његову љубав и бригу за њом.
* ЗАСТРАШИВАЊЕ : Једна од успешних техника контроле. Насилник постиже контролу непрестаним
застрашивањем: спалићу ти косу, бацићу те са крова, исећићу те на комаде, наћи ћу те куд год да одеш…
Често се те претње односе на децу или на вама блиске особе: родитеље или сестре и браћу.
ЗАШТО ЖЕНЕ НЕ ПРИЈАВЉУЈУ НАСИЉЕ?
– ”Последњи напад није био толико озбиљан да би захтевао интервенцију полиције”, каже 37%
испитаних жена, жртава породичног насиља.
– ”Било ме је срамота”, разлог је за чак 35,6% испитаница.
– ”Било ме је страх да ће се насиље поновити”, изјавило је 14,4% жена.
– ”Нисам знала како да пријавим насиље”, навело је свега 2,4% жена.
КАКО МОЖЕТЕ ПОМОЋИ
 Најлакши начин да помогнете некоме ко је жртва насиља јесте да не окрећете главу.
 Разговарајте о овој теми, борите се за права жена и будите подршка женама у свом окружењу.
 Уколико сте свесни да нека жена трпи насиље, немојте ћутати и чекати. Покушајте да помогнете
или случај пријавите полицији.
 Чак и ако не познајете ниједну жену која се тренутно налази у таквој ситуацији или која се некада
нашла у таквој ситуацији, немојте ћутати.
 Будите глас оних које не могу да причају, причајте о овој теми, ширите свест и можда ћете баш ви
спасти нечији живот.
Такође је важно унапредити активности на локалу, јер је насиље наш заједнички проблем, а јединице
локалне самоуправе су кључни фактори непосредног деловања у превенцији и заштити, али и за потребе
поступања када до насиља дође, због тога што насиље више није приватна ствар једног стана или куће,
држава има одговорност да заштити жртве насиља. Неопходно је обучавати запослене у циљу
препознавања ризичног понашања и ситуација потенцијалног насиља. Морају се економски оснаживати
породице, јер је насиље чешће у сиромашним, дисфункционалним породицама. Стручне организације
цивилног друштва које се баве питањима насиља над женама имају велики значај у спровођењу
превентивних активности у локалној заједници, са циљем спречавања насиља, као и подстицању жена

да пријаве насиље у породици. Веома су важне едукације грађана о правима и начинима на које да их
остваре, како да препознају насиље и одговоре на адекватан начин.

Марија Шутуловић
Клинички психолог
Саветник председника ИПО за превенцију насиља у породици и вршњачког насиља