Широм света се 21. септембар обележава као Међународни дан мира. Резолуцијом Уједињених нација (УН) из 2001. године, тај је датум је одређен за дан ненасиља и прекида непријатељстава на глобалном нивоу.

Међународни дан мира утемељила је Генерална скупштина УН 1981. године у циљу обележавања и јачања идеала мира међу свим народима и државама.

Међународни дан мира омогућује свим појединцима, организацијама и нацијама да својим једноставним делима заједнички шире поруку мира.

Његова сврха је да „обезбеди глобално заједнички датум за цело човечанство да се посвети миру изнад свих разлика и да допринесе изградњи културе мира“.

Сваки догађај има другачију тему.  2020. године тема је била „Заједно обликујемо мир“, док је 2021. тема била „Бољи опоравак за правичан и одржив свет“.Тема Међународног дана мира 2022. је „Крај расизму. Градите мир’.

Уједињене нације желе да се позабаве говором мржње и насиљем усмереним на расне мањине. Они имају за циљ да говоре против говора мржње и промовишу поруку антирасизма кроз образовање. Мир подразумева међусобно разумевање и заједнички рад на проналажењу решења за проблеме. Сваки други приступ решавању тешких питања изазива бол и патњу, тако да Међународни дан мира функционише тако да омогући услове у којима се могу доћи до мирних решења.

Расизам је неправедан третман људи одређене расе у друштву, посебно у корист људи друге расе и веровање да су одређене расе људи супериорније у односу на друге.

Расна дискриминација укључује другачије третирање некога због њихове расе, етничке припадности, националности или боје коже. Било која врста расизма или расне дискриминације је увредљива и узнемирујућа за децу и младе људе који то доживљавају или сведоче.

Потребна је подршка не само данас, већ свакодневно, кроз едукације и различите радионице да  деца уче да граде мир уместо насиља, посебно да не одбацују другу децу због различите националности и боје коже. Деца уче од нас и треба их одгајати и учити да сви имамо иста права.

Милиони људи широм света суочавају се са расизмом и расном дискриминацијом што представља претњу људској безбедности и глобалном миру.

Расизам утиче на добробит појединца или групе. То би могло довести до ускраћених могућности за посао или напредовања, као и до ограниченог приступа услугама као што су здравствена заштита и образовање. Групе насилних екстремиста могле би да искористе ову маргинализацију, уочену неправду и искљученост да регрутују, радикализују и одржавају насиље.

Требало би да радимо заједно на превазилажењу стереотипа како бисмо могли да сарађујемо једни са другима као појединци и да промовишемо међукултурну размену у правцу изградње мирољубивих друштава у којима живимо добро са другима, без обзира одакле долазе или ко су.

И то не само данас, већ стално да се подсећамо на потребу јачања мировних порука и идеја међу свим људима и народима.

Санела Николић