Вода заузима у просеку 60-70% тела масе човека и саставни је део ћелија, ткива и органа којима је вода неопходна за нормално функционисање. Захваљујући води подстичемо јачање имунитета и нормалан рад бубрега, јетре и мозга.
Мозак садржи 80% воде, па самим тим и менталне способности зависе од ове драгоцене течности. Важно је знати да се без воде може издржати 2-4 дана, а без хране и до неколико недеља. У просеку одрасла особа треба да попије минимум 2L воде у току дана, а било би пожељно и више. У табели (слика бр. 1) видећемо тачну количину воде коју особа треба да унесе у односу на своју телесну масу (приказану у килограмима):
Вода је највеће богатство и највећи извор живота на Земљи. Непуних 70% површине наше планете је прекривено водом, али само 3% чини слатка вода. У свету сваке године умре више од 800.000 људи због неисправности односно загађености воде и због недостатка одговарајућих санитарних услова. Према процени Уједињених нација, због климатских промена, све већих загађења вода и раста становништва, до 2025. године половина светског становништва суочиће се са несташицом воде.
Због тога је веома важна безбедност природних рецепијената и свест грађана о очувању животне средине.
Постоји неколико начина на који свако од нас може да утиче на безбедност водених површина и самим тим да се смањи степен загађења:
- Рециклажа-постоје различите амбалаже које могу да се рециклирају.
Увек изаберите стаклене флаше, тегле или посуде (слика бр. 2) пошто су много захвалније за рециклажу од пластичних боца. Пластика се веома тешко разграђује, па самим тим често нађе свој пут до река или језера, одакле ју је још теже очистити (слика бр. 3). Поред пластике и стакла, можемо још да рециклирамо и папир, картон, метал, текстил, дрво и друге материјале.
Никада не бацајте лекове и не испуштајте кућну хемију у канализацију. Препорука је да лекове и хемију одстраните у ђубре зато што бацањем у канализацију они нађу свој пут до извора воде.
Не користите пестициде и хербициде због тога што након кише која пада, ове хемикалије налазе свој пут до подземних вода и касније до река и језера.
Редовно одржавајте своје аутомобиле и друга превозна средтва. Загађење ваздуха директно је повезано са загађењем водених површина.
Ко има могућности да живи у близини реке или језера, пожељно је засадити дрвеће и самим тим обогатити флору и целокупни екосистем. Тиме се регулише ниво угљен-диоксида у води, што директно утиче на однос нивоа pH вредности.
Ако имате септичку јаму у дворишту, она мора да буде непропусна у целости и да се редовно празни јер у супротном свако испуштање фекалија у земљу може изазвати тешку штету и загађеност читавог система. Најбоље је укинути јаму и направити ревизиону шахту у дворишту која ће бити директно прикључена на канализациону улични мрежу, ако за то наравно постоје технички услови.
Горе поменуто је само један, али јако значајан део који ми као појединци можемо да урадимо за значај у очувању екосистема односно водених површина у насељу, селу или граду, а трајну безбедност и решење у великим градовима као што је Београд, једино држава може да осигура у виду изградње фабрике за пречишћавање отпадних вода.
Београд је једини милионски град у Европи који нема систем за пречишћавање отпадних вода, а то је основа за бољи и квалитетнији начин живота. Све отпадне воде (око 100 испуста канализације) избацују се директно у Саву и Дунав, без претходних пречишћавања (слика бр. 4).
Давне 1980. год. урађен је главни пројекат главног сабирног канализационог колектора централног система београдске канализације тзв. „ИНТЕРЦЕПТОР”
(слика бр. 5) од Ушћа на Новом Београду до будућег постројења за пречишћавање отпадних вода на локацији Велико село и обухвата следеће деонице:
- потисни цевовод испод Саве 2xØ700mm, дужине око 500m
- потисни цевовод дуж Булевара Војводе Бојовића Ø1100mm,
дужине км 0+000 до км 0+ 958
- колекторска деоница Ø2000/1750mm од потисног цевовода до споја Теразијског тунела, км 0+958 до км 2+772
- колекторска деоница 3800/3800mm, од споја Теразијског тунела до Великог села км 2+772 до км 12+675
Дуж колекторске деонице 3800/3800mm пројектована су два тунела:
- тунел „Карабурма” од км 3+715 до км 5+088
- тунел „Вишњица”од км 6+817 до км 12+508
као и објекти растеретних грађевина (хаварних испуста) чија је намена да у евентуалним хаварним случајевима заштите насеље од плављења отпадним водама и омогући одливање вишка кишних вода.
Популарна „кртица” (слика бр. 6) је џиновска машина којом је прокопан тунел „Вишњица” дужине 6.817 m куда ће пролазити отпадне воде од Карабурме до постројења за њихово пречишћавање у Великом селу.
Кртица је дугачка 120 m и тешка 170 тона и пролазећи кроз терен одмах је уграђивала припремљене бетонске прстенове и тако иза себе оставила готов тунел. Потом следи пратећи систем за пренос и изношење ископаног материјала а пратећи агрегати обезбеђују стално напајање струјом. Температура је између 20 и 25 C⁰, концентрација кисеоника 20,9% као да се ради на површини земље. Свеж ваздух се упумпава кроз вентилациони систем. Захваљујући овој машини избегнуто је измештање саобраћаја и инфраструктуре, осим на местима излазних шахт
Кртица у просеку дневно напредује 10-15m у зависности од геолошких услова. Ова машина приликом проласка испод Вишњичког брда била је на највећој дубини од 180m, у Вишњичкој улици је рецимо била свега 3m испод земље а испод дна Миријевског потока прошла је на свега 60cm дубине.
Три бригаде од по 12 људи су опслуживали машину током 24h рада, док је четврта бригада била на једнонедељном одсуству, после чега је уследила замена.
Тунел „Вишњица” представља једну од укупно 5 деоница колектора „ИНТЕРЦЕПТОР” помоћу којег ће канализациони изливи у Саву код Сајма и пристаништа, као и дунавски у Земуну, Новом Београду, код Панчевачког моста и Аде Хује бити затворени и отпадне воде ће се усмерити на будуће постројење у Велико село. Након пречишћавања отпадних вода, воде исправног квалитета ће се испуштати у реку Дунав.
Постројење за прераду отпадних вода у Великом селу биће највеће и покриваће потребе за 1,5 милиона људи.
Када буде завршена фабрика за прераду отпадних вода, највећа у Београду од укупно пет планираних (централни Београд, Батајница, Остружница, Обреновац и Болеч), за 80% ће се смањити испуштање отпадних вода у Саву и Дунав, а самим тим безбедност наших река, животне средине и самог становништа ће бити на највишем нивоу.
За крај можемо да упоредимо једну европску метрополу какав је град Беч у Аустрији који је 2015. године покренуо и отишао корак даље постављајући камен темељац за пројекат постројења за енергетску оптимизацију муља из отпадних вода. Муљ се загрева и услед недостатка ваздуха бактерије разграђују органске материје. У 25 дана дугом поступку анаеробне стабилизације настаје пречишћени гас који се састоји од две трећине енергетски обрађеног метана. Иструлели муљ се затим уклања из силоса за труљење и спаљује. Пречишћени гас се потом у локалним топланама сагорева при чему настаје механичка енергија од које настаје електрична енергија, али и топлотна која се користи за грејање и загревање воде. Главни погон за пречишћавање отпадних вода у Бечу (слика бр. 7) снабдеваће се од 2020. године обновљивом енергијом и то из муља отпадних вода, што представља највећи бечки еколошки пројекат.
Аутор текста је члан ИПО
Никола Миловановић
специјалиста струковни инжењер грађевинарства