30. ЈУЛ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

 

Поводом Светског дана борбе против трговине људима председник ИПО  Илија Животић који је и професор на катедри за безбедност Факултета ФИМ, био је гост РТВ Пинк. Заједно са саговорницима говорио је о овој изузетно опасној врсти организованог криминала која се по приходима сврстава у сам врх криминалних делатности уз трговину наркотицима и оружјем.

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ОБЛИЦИ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА? 

  • Сексуална експлоатација и принудна проституција. 
  • Принудни рад. 
  • Принудно просјачење. 
  • Принуда на вршење кривичних дела. 
  • Трговина органима (принудно узимање органа ради њихове продаје). 
  • Принудни рад у кући. 
  • Принудни бракови

 

 

ФАКТОРИ КОЈИ ДОПРИНОСЕ ТРГОВИНИ ЉУДИМА И НАЧИНИ ВРБОВАЊА

Сиромаштво, незапосленост и социјална искљученост спадају у основне узроке трговине људима, као и изложеност некој врсти насиља (породично, вршњачко и слично). У земљама са високом стопом незапослености и високом стопом ризика од сиромаштва, као што је и Србија, људи су у сталној потрази за запослењем и бољим животом, вишегодишње фрустрирани због лоших услова живота и немогућности да обезбеде основне потребе. Посебно су осетљиве маргинализоване и дискриминасане групе, које су иначе запостављане од стране друштва. 

Најчешћи начини врбовања су:

  • Лажне пословне и друге понуде од особа које жртва познаје или у које има поверење.
  • Лажно забављање („lover boy“) – младић који се претвара да је у љубавној вези са девојком и када стекне њено поверење, позива је да пође са њим у другу земљу/град где ће започети нови, срећнији живот.
  • Обмањујући огласи за посао у различитим медијима и који су боље (али не нереално) плаћени и пружају боље услове рада него у земљи у којој потенцијална жртва живи.
  • Продаја од стране породице – некад због сиромаштва, некад због неких других проблема, али некада и због тога што родитељи верују да ће њихово дете имати бољи живот на неком другом месту, не сањајући да ће оно постати роб.
  • Отмица је могућ, али не превише чест начин регрутовања за трговину људима.

 

МЕХАНИЗМИ КОНТРОЛЕ ЖРТАВА

Злостављане особе су изложене различитим облицима насиља (психичко, физичко, сексуално) и мучења, како би се обезбедила потпуна контрола над њима, сломио њихов отпор и осигурала послушност према трговцу људима. 

Заточеништво/изолација – подразумева ограничење слободе кретања жртава, сваки излазак се пажљиво прати и забрањује се контакт са непознатим људима. Онемогућен је контакт са породицом, изоловане су. Пре свега је акценат на психичкој изолованости и стварању представе код жртве да нико не може да јој помогне и да је спасе, и да самим тим нема ни разлога да покушава да побегне. Жртве се често пребацују са једног места на друго како би изгубиле оријентацију где се налазе, као и да би се полицији отежало да пронађе жртве.

Претња и употреба насиља/изазивање страха – Трговци људима користе насиље и/или претњу насиљем као средство контроле. Жртве се често туку и силују, држе у дугој изолацији, лишавају хране и воде, дрогирају и муче оштрим предметима и гашењем цигарета, а све у намери да се покоре. Те радње се могу чинити због кажњавања одређених облика непослушности, али и ради упозорења другим жртвама, како би постале свесне какве последице ће претрпети у случају непослушности. Некад је сама претња насиљем довољна да доведе до послушности жртве, те до физичког насиља не мора ни да дође. За изазивања страха и послушности користи се и уцена. 

Употреба и претња репресијама према жртвиној породици – једна од најделотворнијих је претња насилним репресијама према лицима које жртва воли, њеним најближима, као и претња њој самој. Сама претња омогућава контролу над жртвом. Ово је веома ефикасно средство за обезбеђивање жртвине послушности, и за спречавање њеног покушаја бекства. Претње се остварују ако жртва покуша да побегне. Нису ретка ни убиства извршена ради застрашивања осталих жртава.

Обавеза враћања дуга – Један од примарних механизама контроле је обавезивање због задужености, где се од жртве тражи да врати преувеличане трошкове, настале због њеног довођења у одредишну земљу или наводне друге трошкове које је трговац имао због ње за храну, одећу, шминку… При томе им се обећава да ће наводно бити у могућности да оду чим тај дуг отплате. 

Перцепција контроле – Сви горе наведени механизми контроле, као и непредвидивост ситуације, имају за циљ да доведу до тога да жртва нема перцепцију своје контроле на ситуацијом и тиме да верује да не може да оде или да не може да преживи самостално, чак и када би имала могућност да побегне. Одлуку да не побегне можемо посматрати и као немогућност особе да конструише и предвиди догађаје и последице својих поступака који ће након тога уследити. Реакција научене беспомоћности је последица како поновљеног излагања трауматским догађајима који су били подједнако непредвидиви и опасни тако и одсуства икакве могућности да жртва утиче на исход догађаја. 

 

ПОСЛЕДИЦЕ КОЈЕ ТРПЕ ЖРТВЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

  • физичке повреде, краткорочно и дугорочно лоше физичко здравље
  • психосоматске болести
  • пост трауматске стресне реакције које могу да пређу и у пост трауматски стресни поремећај
  • депресивност, анксиозност и анксиозни поремећај 
  • изостанак емотивних реакција
  • болести зависности 
  • беспомоћност и недостатак смисла
  • кошмарни снови
  • љутња и проблем са контролисањем беса
  • суицидалне идеје и покушаји самоубиства
  • параноја
  • фатализам и изливи беса
  • проблеми у свакодневној бризи о себи
  • проблеми са спавањем
  • губитак поверења у људе
  • дисоцијативни поремећаји итд.

 

ОПОРАВАК ЖРТАВА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

Уколико скупе довољно храбрости и снаге да побегну или издрже довољно дуго да дочекају полицијску интервенцију или да буду избављене, то не значи да ће изаћи из круга насиља у коме се налазе. Већина жртава се враћа у исту ситуацију из које су и покушале да побегну јер околина не зна и не жели да зна шта им се догодило – секундарна виктимизација. Породица и институције неретко одбацују сваку одговорност и додатно намећу осећање кривице и срама. 

За почетак је најбитније да су у сигурном простору и окружењу. Процес опоравка је спор и на њега утичу многи фактори, како лични (физичко и ментално здравље особе, позитивна веровања, тако и материјална ситуација, али и социјална подршка. 

Социјална подршка је изузетно значајан извор опоравка и превладавања кризне ситуације и трауматског. Опоравак у великој мери зависи од околине, породице, блиских пријатеља, партнера, али и од особа које им пружају подршку. Свест о томе да је особа прихваћена, вољена, уважавана, подржавана, да постоји неко на кога може да се ослони и добије помоћ, утиче на самопоштовање и на слику о себи, а помаже и да се лакше и брже опорави и превлада и најтеже животне околности.