Поводом Светског дана борбе против трговине људима председник ИПО Илија Животић који је и професор на катедри за безбедност Факултета ФИМ, био је гост РТВ Пинк. Заједно са саговорницима говорио је о овој изузетно опасној врсти организованог криминала која се по приходима сврстава у сам врх криминалних делатности уз трговину наркотицима и оружјем.
КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ОБЛИЦИ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА?
- Сексуална експлоатација и принудна проституција.
- Принудни рад.
- Принудно просјачење.
- Принуда на вршење кривичних дела.
- Трговина органима (принудно узимање органа ради њихове продаје).
- Принудни рад у кући.
- Принудни бракови
ФАКТОРИ КОЈИ ДОПРИНОСЕ ТРГОВИНИ ЉУДИМА И НАЧИНИ ВРБОВАЊА
Сиромаштво, незапосленост и социјална искљученост спадају у основне узроке трговине људима, као и изложеност некој врсти насиља (породично, вршњачко и слично). У земљама са високом стопом незапослености и високом стопом ризика од сиромаштва, као што је и Србија, људи су у сталној потрази за запослењем и бољим животом, вишегодишње фрустрирани због лоших услова живота и немогућности да обезбеде основне потребе. Посебно су осетљиве маргинализоване и дискриминасане групе, које су иначе запостављане од стране друштва.
Најчешћи начини врбовања су:
- Лажне пословне и друге понуде од особа које жртва познаје или у које има поверење.
- Лажно забављање („lover boy“) – младић који се претвара да је у љубавној вези са девојком и када стекне њено поверење, позива је да пође са њим у другу земљу/град где ће започети нови, срећнији живот.
- Обмањујући огласи за посао у различитим медијима и који су боље (али не нереално) плаћени и пружају боље услове рада него у земљи у којој потенцијална жртва живи.
- Продаја од стране породице – некад због сиромаштва, некад због неких других проблема, али некада и због тога што родитељи верују да ће њихово дете имати бољи живот на неком другом месту, не сањајући да ће оно постати роб.
- Отмица је могућ, али не превише чест начин регрутовања за трговину људима.
МЕХАНИЗМИ КОНТРОЛЕ ЖРТАВА
Злостављане особе су изложене различитим облицима насиља (психичко, физичко, сексуално) и мучења, како би се обезбедила потпуна контрола над њима, сломио њихов отпор и осигурала послушност према трговцу људима.
Заточеништво/изолација – подразумева ограничење слободе кретања жртава, сваки излазак се пажљиво прати и забрањује се контакт са непознатим људима. Онемогућен је контакт са породицом, изоловане су. Пре свега је акценат на психичкој изолованости и стварању представе код жртве да нико не може да јој помогне и да је спасе, и да самим тим нема ни разлога да покушава да побегне. Жртве се често пребацују са једног места на друго како би изгубиле оријентацију где се налазе, као и да би се полицији отежало да пронађе жртве.
Претња и употреба насиља/изазивање страха – Трговци људима користе насиље и/или претњу насиљем као средство контроле. Жртве се често туку и силују, држе у дугој изолацији, лишавају хране и воде, дрогирају и муче оштрим предметима и гашењем цигарета, а све у намери да се покоре. Те радње се могу чинити због кажњавања одређених облика непослушности, али и ради упозорења другим жртвама, како би постале свесне какве последице ће претрпети у случају непослушности. Некад је сама претња насиљем довољна да доведе до послушности жртве, те до физичког насиља не мора ни да дође. За изазивања страха и послушности користи се и уцена.
Употреба и претња репресијама према жртвиној породици – једна од најделотворнијих је претња насилним репресијама према лицима које жртва воли, њеним најближима, као и претња њој самој. Сама претња омогућава контролу над жртвом. Ово је веома ефикасно средство за обезбеђивање жртвине послушности, и за спречавање њеног покушаја бекства. Претње се остварују ако жртва покуша да побегне. Нису ретка ни убиства извршена ради застрашивања осталих жртава.
Обавеза враћања дуга – Један од примарних механизама контроле је обавезивање због задужености, где се од жртве тражи да врати преувеличане трошкове, настале због њеног довођења у одредишну земљу или наводне друге трошкове које је трговац имао због ње за храну, одећу, шминку… При томе им се обећава да ће наводно бити у могућности да оду чим тај дуг отплате.
Перцепција контроле – Сви горе наведени механизми контроле, као и непредвидивост ситуације, имају за циљ да доведу до тога да жртва нема перцепцију своје контроле на ситуацијом и тиме да верује да не може да оде или да не може да преживи самостално, чак и када би имала могућност да побегне. Одлуку да не побегне можемо посматрати и као немогућност особе да конструише и предвиди догађаје и последице својих поступака који ће након тога уследити. Реакција научене беспомоћности је последица како поновљеног излагања трауматским догађајима који су били подједнако непредвидиви и опасни тако и одсуства икакве могућности да жртва утиче на исход догађаја.
ПОСЛЕДИЦЕ КОЈЕ ТРПЕ ЖРТВЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА
- физичке повреде, краткорочно и дугорочно лоше физичко здравље
- психосоматске болести
- пост трауматске стресне реакције које могу да пређу и у пост трауматски стресни поремећај
- депресивност, анксиозност и анксиозни поремећај
- изостанак емотивних реакција
- болести зависности
- беспомоћност и недостатак смисла
- кошмарни снови
- љутња и проблем са контролисањем беса
- суицидалне идеје и покушаји самоубиства
- параноја
- фатализам и изливи беса
- проблеми у свакодневној бризи о себи
- проблеми са спавањем
- губитак поверења у људе
- дисоцијативни поремећаји итд.
ОПОРАВАК ЖРТАВА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА
Уколико скупе довољно храбрости и снаге да побегну или издрже довољно дуго да дочекају полицијску интервенцију или да буду избављене, то не значи да ће изаћи из круга насиља у коме се налазе. Већина жртава се враћа у исту ситуацију из које су и покушале да побегну јер околина не зна и не жели да зна шта им се догодило – секундарна виктимизација. Породица и институције неретко одбацују сваку одговорност и додатно намећу осећање кривице и срама.
За почетак је најбитније да су у сигурном простору и окружењу. Процес опоравка је спор и на њега утичу многи фактори, како лични (физичко и ментално здравље особе, позитивна веровања, тако и материјална ситуација, али и социјална подршка.
Социјална подршка је изузетно значајан извор опоравка и превладавања кризне ситуације и трауматског. Опоравак у великој мери зависи од околине, породице, блиских пријатеља, партнера, али и од особа које им пружају подршку. Свест о томе да је особа прихваћена, вољена, уважавана, подржавана, да постоји неко на кога може да се ослони и добије помоћ, утиче на самопоштовање и на слику о себи, а помаже и да се лакше и брже опорави и превлада и најтеже животне околности.