10.ОКТОБАР ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

 

 

Светски дан менталног здравља се од 1992.године обележава сваке године 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, у више од 100 земаља света. Разлог томе је све израженија обавеза и потреба да се о овом проблему говори и да се ради на његовом решавању. Важно је нагласити да, упркос указивању на овај проблем, у многим земљама, посебно у неразвијеним и земљама у развоју, институције за збрињавање ментално оболелих пацијената се суочавају са недостатком особља и финансија. Још су мањи фондови који се издвајају за промоцију менталног здравља.

Особе са менталним поремећајима широм света суочене су са кршењем људских права. У многим заједницама приморани су да живе на периферији градова, у ритама, везани, пребијени и изгладнели. Такође, у многим психијатријским болницама третман није знатно бољи. Везани су лисицама, без кревета, без одеће, без чисте воде и тоалета и неретко су злостављани и занемарени. Дискриминисани су и при школовању и запошљавању. У неким земљама чак им је укинуто право гласа, право на брак или право да буду родитељи!

Ментални поремећаји погађају људе оба пола, све старосне узрасте и људе из свх средина. Дакле, нема изузетака. Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја. Ментално здравље је стање у коме свака особа препознаје своје могућности, успева да се избори са свакодневним стресом, може да ради продуктивно и способна је да допринесе својој заједници. Ментално здравље је један склад у самој личности, у емоционалном, социјалном и интелектуалном смислу. Веома је важно за добро функционисање сваког појединца и друштва, јер психички поремећаји осим што изазивају погоршање квалитета живота, патњу и отуђеност оболелих особа, такође и целој заједници намећу огромно оптерећење у  посредству са економским факторима. Учесталост стресних поремећаја је висока, а у порасту су депресија, број самоубистава, злоупотреба алкохола и психоактивних супстанци, као и психосоматски поремећаји.

Широм света 70 милиона људи болује од алкохолизма, 24 милиона од схизофреније, 50 милиона од епилепсије а 10 до 20 милиона годишње покуша да изврши самоубиство, од којих 1 милион успе себи да одузме живот. Очекује се да ће по броју оболелих депресија бити болест 21.века. Процена је да више од 25% особа широм света током свог живота пати од неког облика менталног поремећаја или поремећаја понашања, а фактори који су у вези са са појавом и током ових поремећаја су сиромаштво, пол, узраст, ратови и катастрофе, тешке соматске болести и породично и социјално окружење. Ментални поремећаји често имају за последицу занемаривање озбиљних телесних болести као што су рак, болести срца, дијабетес… Скоро милијарду људи живи са неким менталним поремећајем, 3 милиона људи умре сваке године од последица злоупотребе алкохола, док на сваких 40 секунди једна особа изврши самоубиство. Поред тога, пандемија COVID-19 која је погодила милијарде људи широм света, оставила је дугорочне последице по ментално здравље.

Унапређење менталног здравља укључује читав низ акција, али најпре стратегије везане за промоцију и одржавање добробити појединаца. Унапређење менталног здравља и даље је најнеразвијенија област у сфери промоције здравља, иако постоји свест да нема здравља без доброг менталног здравља. Позитивно ментално здравље одликује се самопоуздањем, способношћу решавања проблема и адаптацијом на сваки ментални стрес. Позитивно ментално здравље је свеопшта потреба и нодноси се на све нас, а посебно је битно да се осмисле и уведу програми за унапређење менталног здравља младих од 14 до 18 година, са циљем утицаја на јачање самопоуздања а самим тим и утицаја на смањење болести зависности, пушења и алкохолизма код младих које је све учесталије.

Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља обележава се под слоганом: „Покрет за ментално здравље: хајде да инвестирамо у ментално здравље”, и посвећена је  заговарању за повећање инвестиција у ментално здравље, с обзиром на чињеницу да земље троше у просеку само 2% буџета намењеног здрављу на унапређење менталног здравља.

У циљу унапређења менталног здравља становништва и повећања доступности служби за ментално здравље, треба превазићи кључне препреке :

  1. у јавном здравственом систему област менталног здравља није препозната као област важна за деловање и финансирање;
  2. недостатак интегрисане бриге о менталном здрављу у оквиру примарне здравствене заштите;
  3. недовољан број кадрова за бригу о менталном здрављу у друштву (специјалисти психијатрије, психијатријске сестре, психолози, социјални радници).

 

И на крају, запамтите – ’’Душевна обољења нису заразна али равнодушност јесте“!

 

Марија Шутуловић

Дипл. психолог (клинички смер)

Саветник председника ИПО за превенцију породичног и вршњачког насиља