СЛУЧАЈ МАЛЧАНСКИ БЕРБЕРИН

Поводом проналаска отете девојчице Монике К. и хапшења Нинослава Јовановића кога су медији прозвали малчански берберин због своје опсесије да отете девојчице шиша, гост емисије 24 часа на ТВ Пинк био је председник ИПО Илија Животић.

На почетку гостовања Животић се као родитељ захвалио припадницима МУП, Војске и осталих безбедоносних служби који су трагали за отетим дететом и манијаком. Посебна захвалност је изречена и ловцима, радио аматерима и осталим обичним људима који су показали јединство пред циљем над циљевима, пронаћи отету девојчицу и иза себе оставили све међусобне разлике.

Одговарајући на коментаре на друштвеним мрежама како је цела прича намештена, како уопште ухапшена особа није тражени манијак и слично, председник Животић је изјавио следеће :

,,Такви коментари долазе од особа које као прво немају никакав осећај солидарности са породицом отете Монике и њом самом. Друго, ту имамо две групе, једна није школована за систем безбедности и њихови коментари се не могу сматрати злонамерним већ су плод неадекватног образовања које са собом вуче теорију завере као омиљени одговор на свако питање на које се не зна одговор. Друга група су они који су по мом мишљењу заиста злонамерни и ову тешку ситуацију користе у дневно политичке сврхе. При томе не водећи понављам рачуна о осећањима Монике и њене породице. Потрага јесте дуго трајала, али ако се узме у обзир да је починилац боље познавао терен од полиције из других крајева Србије, да је био спремио вероватно неколико скровишта унапред, да је имао више сати предности па чак и цела 2 дана док потрага није узела пун капацитет, да на тих 180 километара квадратних постоји више хиљада објеката које је требало прегледати, више хиљада шахти, бунара, јаруга ловачких кућица и заклона морамо бити реални и рећи да је ово оптимално време трајања. Уколико се погледају неке отмице у западним, много развијеним земљама видећемо да су потраге трајале и много, много дуже, да многи починиоци нису ни нађени иако те земље имају много више полицајаца, напреднију технологију итд. “

ЈЕДНА ОД ГРОБНИЦА КОЈУ ЈЕ МАНИЈАК КОРИСТИО

Говорећи о разлици лика на фотографијама, Животић је рекао да су у питању фотографије из различитих временских периода, са килажом која се разликује миниму 10 килограма, дужином косе од засигурно 20 дана што ми који се често шишамо кратко најбоље знамо шта значи, различитим угловима снимања и психолошком стању особе која је на фотографији. На једној опуштено пије пиво са осмехом у друштву а на другој је након више од 15 дана смрзавања, глади, и потраге. Једноставно упоредите вашу слику из личне карте са неком са породичног ручка па ћете видети моћ манипулације објектива.

Овај случај треба да нам буде за наук. Највећа казна за отмицу је 15 година. Што значи да малчански берберин, манијак и психопата излази са робије када напуни 61 годину. Морамо бити спремни. Наш предлог је да се за отмице малолетних лица изриче казна од 40 година затвора. Да се на ту казну додају казне за тешке телесне повреде, изгладњивање, психичку тортуру па да коначна казна буде 100+. Да се казна служи у строгом затвору, у самици где се стражари мењају константно. Где су посете само кроз стакло без физичког контакта икада. Да стражари имају забрану да са таквим зликовцима икада проговоре једну реч.

Такође законом се мора уредити обавеза фирми где се овакви зликовци запосле после робије јер је неко препоручио ресоцијализацију која по нама не постоји за педофиле и манијаке, да та фирма под претњом затварања и казне затвора од једне године за одговорно лице мора да одмах обавести подручну полицијску станицу уколико се овакав злиовац не појави на послу под било којим изговором са толеранцијом 45 минута. Да када неко као што су овде родитељи пријавили његов нестанак, да се за таквом особом мора трагати преко специјализованих тимова а не да то спада у надлежност локалне станице полиције. И ДА СЕ О ТОМЕ МОРА ОБАВЕСТИТИ ЈАВНОСТ ! РОДИТЕЉИ МОРАЈУ ЗНАТИ ДА ЈЕ ПРЕДАТОР НЕГДЕ НА УЛИЦИ . Касно је активирати медије када већ нестане неко дете. Регистар педофила мора бити јаван, морамо знати када је неко од њих недоступан органима закона. ЈЕР ДЕЧИЈИ ЖИВОТ НЕМА ЦЕНУ.