Поводом сутрашње годишњице у очи које се увек у страним медијима а нарочито у Хрватској настоји елиминисати одговорност усташке организације за обарање ЈАТ-овог авиона ми дајемо наше мишљење утемељено на стварним чињеницама, прикупљеним у адекватној стручној литератури, архиву Југославије итд.
Авион националног авио превозника ЈАТ на релацији Штокхолм-Копенхаген-Загреб-Београд срушио се услед детонирања експлозивне направе на територији Чешкословачке, недалеко од места Српска Каменица 26. јануара 1972 године. Ваздухоплов ДЦ-9 је ишао путањом ка Загребу на висини од 10160 метара када је дошло до експлозије. Сама експлозија није била довољно снажна да у тренутку разнесе авион и све путнике у њему, али је положај експлозивне направе био такав да је последица била губитак контроле над летелицом од стране пилота. По извештају комисије која је радила на увиђају до распадања летелице дошло је тек на висини испод 1000 метара. Страдали су сви путници, њих 23 и 4 члана посаде. Преживела је једино Весна Вуловић стјуардеса која се налазила у репу авиона.
Недуго после овог терористичког напада, почеле су се у јавности појављивати информације да су за тај догађај одговорни припадници чешкословачке ПВО који су наводно грешком дејствовали по цивилном циљу. Међутим, увидом у материјал са лица места и анализом, наши стручњаци су такве гласине које су и неки западни медији преносили и много година касније демантовали.
Служба Државне Безбедности је агентурним радом брзо скупила податке које су наши званичници проследили властима СР Немачке. За овај терористички напад била је осумњичена усташка терористичка организација са базом у СР Немачкој, Хрватски Народни Отпор са вођом Стјепаном Биланџићем на челу. Међутим, као и више пута пре тога Немачке власти се нису показале кооперативним. Нижи, покрајински суд у Келну је одобрио изручење овог опасног терористе, али после је волшебно не само повукао одлуку већ и обуставио поступак и нико никада није одговарао.
Европски Парламент је 22. Новембра 1990 године признао да су на територији Европе након другог светског рата обавештајне службе земаља чланица НАТО у садејству са командом НАТО у Европи, а без знања и одобрења својих власти, покренуле операцију Гладио. Циљ операције је био да се коришћењем десничарских, терористичких група које су вршиле различите облике диверзантско-терористичких акција ослабе комунистички режими на тлу Европе.
Никада није доказано да је обарање овог авиона био део те оперције, али не изручивање , ослобађање овог терористе баца озбиљну сумњу да је то био део те операције.
Илија Животић
