Напади на нафтна поља у Саудијској Арабији претходне недеље али и десетине напада на Руску базу Хмејмим у Сирији показали су озбиљну способност малих, јефтиних беспилотних летелица да нанесу озбиљне људске жртве и материјалну штету.
Све те беспилотне летелице које смо имали прилике да видимо разликују се значајно од дронова које користе регуларне армије савремених држава за извиђање, маркирање или уништавање циљева.
Прва уочљива разлика су димензије. Дронови регуларних армија су изузетно велики када се упореде са онима које користе терористи. Њихова дужина досеже преко 10м ( амерички Предатор 11м, кинески Птеродактил 9,05, израелски Херон 8,5м) а распон крила иде и преко 20м. Тежина оваквих дронова је такође изузетно велика и са теретом може износити преко 4400кг. Сваке године се унапређују тако да могу носити убојита средства тежина до 1000 кг.
Разлике наравно постоје у домету и времену које дронови могу провести у ваздуху без спуштања. Горе наведени типови дронова могу остати у ваздуху и 48 сати са долетом и до 1000 километара.
Све то наравно утиче и на цену. Најскупљи дронови на тржишту су тренутно Америчке производње, не само због квалитета и радних карактеристика већ и зато што је у њихов развој, а САД су прве кренуле са тим још пре више од 20 година у почетку за потребе надгледања и прскања усева кукуруза био изузетно скуп. Цене се данас крећу од 1 до 10 милиона долара. Превише за терористичке организације које се труде да са што мањим улагањем изазову што већи ефекат, односно жртве и штету.
То су у сваком погледу озбиљне летелице које није лако набавити. И ако се расклапају њихов транспорт није неприметан и произвођачи добро пазе коме ће их продати.
Такође за ове врсте беспилотних летелица потребна је адекватна обука и рачунарска инфраструктура. Примера ради један борбени систем последње генерације Птеродактил 2 Кинеске производње који ће ускоро бити део наших оружаних снага, обухвата 3 дрона ( нападачки, извиђачки и један за навођење), земаљску станицу и дислоцирани видео терминал. Дакле, потребно је имати већи број добро обучених људи за извођење операција на терену.
Из тих разлога терористи су се одлучили да у својим нападима користе две врсте дронова. То су дронови који се могу купити у слободној продаји широм света и који се користе за снимање спотова, догађаја, надгледање имања и слично. Овакви дронови се могу набавити за 1000 долара и могу понети терет чак до 30 килограма. Висина лета је такође велика 700 метара а домет од управљача може у пустињским условима где нема зграда и кише бити и већи од 20 километара. Сасвим довољно за напад. Они се једноставно опреме пластичним експлозивом и кутијама са металним куглама и шрафовима. Овакви дронови су изузетно мали, тешко уочљиви за радарске системе нарочито оне старије генерације који су прављени да обарају горе описане беспилотне летелице импозантних габарита. Управо то је и један од разлога зашто су Хути успели да нападну нафтна постројења у Саудијској Арабији, односно зашто је ПВО систем Патриот заказао. Друга битна карактеристика оваквих цивилних дронова је висина лета. Док се војни дронови такмиче који може отићи на већу висину овде је напротив битно то што се ова врста може ,, возити ,, на једном метру па и ниже и тако неприметно за радар доћи до циља. Друга врста дронова које терористи користе су налик на возила из филмова серијала Побеснели Макс. То су ручно прављене летелице са погоном на течно гориво, где је резервоар обичан балон за воду од 5 литара, имају најпростији погон а убојита средства су често закачена канапом, изолир траком и слично.
Управо из овог разлога ЦИА је током 2018 и 2019 финансирала првенство у вожњи дронова на отвореном и затвореном простору али и такмичење у једној веома популарној игрици у којој се вози симулатор дрона. Све из разлога да би видели способности дронова али и дошли до кадрова који ће им користити у будућности.
Са друге стране имамо мора се признати заиста феноменалне резултате Руских припадника ПВО у Сирији, тачније оних који се старају о безбедности базе Хмејмим. Руси су успели да иако заостају у развоју дронова за Америком, Кином и Израелом да развију до сада најбоље виђену одбрану од дронова. У бази се налазе веома вредни системи С400 које штите системи Панцир С1 и ТОР М2 који су модификовани управо за борбу против дронова које користе терористи. Проверени резултат је чак 118 оборених дронова са 120 дејстава ових система.
Панцир С1 ракетама може да гађа циљеве на даљини до 20км а на висини до 15 км док топовима који су се показали као веома добри при обарању дронаова на малим висинама може дејствовати на даљину до 5000метара. Ватрена моћ топова је огромна чак 4800 граната у минути и тада заиста не може ни мува да пролети а камоли дрон. Управо овај систем је у ужој конкуренцији за набавку за нашу војску и свакако наша препорука.
ТОР М2 у модернизованој верзији која се користи у Сирији има 16 ракета у спремнику и нешето је краћег домета, по даљини 15 а по висини 10 километара али се доказао у обарању не само дронова већ и високопрецизних ракета.
Закључак се намеће сам по себи, а то је да ће све војске али и терористичке организације и герилци све више употребљавати дронове различитих врста, зависно од финансијских могућности али и циљева. То наравно не значи да време пилота пролази иако је њихова обука изузетно скупа, сложена и дуготрајна а и предстваљају ,, живи језик ,, у случају заробљавања али свакако значи да улазимо у једну нову еру развоја ваздушних напада и одбране у којој технологија и човек постају све више везани једно за друго.